НА КРИВУДАВОМ ПУТУ КРИТИЧКОГ ИЗДАВАЊА ГРАЂЕ О СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ: ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ „ГРАЂЕ О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ“

Abstract

Часопис „Грађа о прошлости Босне“ ове године обележава значајан
јубилеј – десетогодишњицу покретања и редовног излажења. Пратећи
пример часописа „Стари српски архив“ (чије је излажење започето 2002. у
Београду), „Грађа о прошлости Босне“ настала је на крилима ентузијазма
који се осећао у српским медиевистичким круговима, а који је подстакла
обнова интересовања за издавање средњовековних документарних
извора и за помоћне историјске науке, а посебно дипломатику. Главни
циљ оба часописа било је интензивирање рада на издавању тзв. Српског
дипломатара, пројекта који је идејно започет пре више од века, а чија је
реализација успорено текла последњих педесетак година.1 Док је „Стари
српски архив“ покренула група професора са Одељења за историју
Филозофског факултета Универзитета у Београду, на челу са доајенима
српске медиевистике – Симом Ћирковићем и Радетом Михаљчићем, дотле
је „Грађа о прошлости Босне“ у сваком смислу заслуга и чедо професора
Михаљчића који је, мотивисан позитивним искуством и међународним
одјеком првог дипломатичког часописа чији је био вишегодишњи
уредник, али уједно и вођен љубављу према своме завичају, успео да
уз подршку Академије наука и умјетности Републике Српске покрене
часопис који је посвећен издавању и проучавању документарне грађе о
Босни, пре свега средњовековној.