ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ

ДУБРОВАЧКО ПИСМО ВОЈВОДИ ХРВОЈУ ВУКЧИЋУ ХРВАТИНИЋУ У КОМЕ ГА ОДБИЈАЈУ ЗА ТРАЖЕНУ ПОМОЋ

2025-02-05T11:59:46+01:00

Дубровачком писму претходило је писмо војводе Хрвоја Вукчића Хрватинића, у коме им је јавио како је сплитски кнез Маркул(ин) освојио његов град Омиш. Он је од Дубровчана тражио помоћ у бродовима, како би вратио тај град под своју власт. Дубровчани су га одбили уз образложење да војвода Хрвоје може изаћи на крај и са моћнијим господарима од кнеза Маркула.

ПОВЕЉА ДУБРОВАЧКЕ ОПШТИНЕ О ИСПЛАТИ 500 ПЕРПЕРА ГОДИШЊЕ КРАЉУ СТЈЕПАНУ ОСТОЈИЋУ

2025-02-05T11:14:56+01:00

У раду се доноси критичко издање повеље коју је Дубровачка општина издала 8. фебруара 1420. године, обавезујући се да ће годишње исплаћивати пет стотина перпера у дубровачким динарима Босанском краљевству за трајно уживање Жупе Конавли и града Сокола. Повеља се издаје након што је босански краљ Стјепан Остојић 4. децембра 1419. на молбу дубровачких посланика, а уз сагласност и по савету краљице мајке Кујаве, властеле и велможа Босанског краљевства, потврдио Дубровнику вечни посед Конавоске жупе и града Сокола, са свим селима, засеоцима, људима, слободама, котарима и међама. Дубровчани задржавају право да не плаћају овај трибут током будућих ратних сукоба с Босанским краљевством, уколико им за то време буде онемогућено да уживају приходе од Конавала и Сокола. Повеља Дубровачке општине краљу Стјепану Остојићу сачувана је у препису у зборнику Liber privilegiorum (Codex Ragusinus) у Државном архиву у Дубровнику.

ПОВЕЉА ВОЈВОДЕ РАДОСАВА ПАВЛОВИЋА КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ САНДАЉЕВУ ПРОДАЈУ ПОЛА КОНАВАЛА И ПОТВРЂУЈЕ ПРИЈАТЕЉСТВО СА ДУБРОВЧАНИМА

2025-02-05T12:10:36+01:00

Војвода Радосав Павловић потврдио је 24. априла 1421. го- дине Сандаљеву продају пола Конавала Дубровнику и потврдио пријатељство са Дубровчанима. Повеља о овом чину сачувана је у оригиналу и чува се у Државном архиву у Дубровнику. Чланак садржи текст повеље и његов превод на савремени српски језик, те анализу дипломатичких особености повеље.

ПОВЕЉА ВЕЛИКОГ ВОЈВОДЕ СТЕФАНА ВУКЧИЋА КОСАЧЕ ДУБРОВЧАНИМА КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ ЊИХОВЕ РАНИЈЕ СПОРАЗУМЕ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА КУЋЕ КОСАЧА

2025-02-05T12:07:02+01:00

Рад се бави анализом повеље великог војводе Стефана Вукчића Косаче којом је потврдио раније склопљене споразуме између Дубровника и породице Косача. Приређено је ново издање повеље на старосрпском и савременом српском језику. Дипломатичком анализом утврђено је да је повеља у потпуности настала на основу дестинатарског концепта и то на основу дијелова текста повеља краља Твртка II Твртковића и Радосава Павловића, које су издате сличним поводом.

ДУБРОВАЧКО ПИСМО ВОЈВОДИ РАДИЧУ САНКОВИЋУ ПОВОДОМ СЛУЧАЈА ПОКРАЈЦА ТАСОВЧИЋА

2025-02-05T12:01:02+01:00

Дубровачком писму претходио је долазак Будисава Милшића, посланика Радича Санковића, у град подно Срђа. Од њега су добили војводино писмо. Он им је и усмено саопштио неке новости из околине њиховог града. На тај начин Дубровчани су сазнали како је војвода Радич ухватио Покрајца Тасовчића. Они су том приликом изражавали своју радост због тог чина, јер је Покрајац износио лажи о дубровачким лошим намјерама према војводи Радичу Санковићу. У завршном дијелу писма, Дубровчани су изражавали жељу да и у будућности одржавају добре међусобне односе.

ПИСМО ХЕРЦЕГА СТЕФАНА ВУКЧИЋА КОСАЧЕ КОЈИМ ПОТВРЂУЈЕ ПРИЈЕМ 118 ДУКАТА КОЈЕ МУ ЈЕ ОПОРУЧИО БЕНКО ГУНДУЛИЋ

2025-02-05T11:58:08+01:00

Рад садржи издање, опис, дипломатичку анализу и снимак писма великог војводе и херцега Стефана Вукчића Косаче Дубровнику о пријему 118 дуката које му је опоручио Бенко Гундулића, а донео његов син Мароје. У овом документу се Косача, уз друге титуле, први пут потписује као херцег од Светог Саве.

ШЕСТ ПОТВРДА О ДЕПОЗИТИМА ЈЕЛЕНЕ, ЖЕНЕ И ПОТОЊЕ УДОВИЦЕ ВЕЛИКОГ ВОЈВОДЕ САНДАЉА ХРАНИЋА КОСАЧЕ

2025-02-05T12:09:04+01:00

У раду се анализира шест докумената насталих у Дубровнику, који свједоче о динамици пословних активности Јелене Лазаревић, супруге великог војводе Сандаља Хранића Косаче. Сачувано је пет дубровачких потврда о пријему Јелениног новца и накита у депозитни улог, као и јед- на потврда њеног посланика о исплати уложеног новца. Предмет детаљније анализе су спољашњи и унутрашњи дипломатички елементи свих потврда. У раду је такође дата транскрипција текстова свих докумената на старосрпском и превод на савремени српски језик.

ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ОСТОЈЕ ШИБЕНИКУ

2025-02-05T12:02:51+01:00

Босански краљ Стефан Остоја, на молбу представника шибенске комуне Ивана Петровог Тавилића, Стјепана Матијевог и Ивана Мишиног Коњића, потврђује, од речи до речи, привилегијалну повељу великог војводе Хрвоја Вукчића Хрватинића и цетинског и клишког кнеза Иваниша Нелипчића којом су, у својству представника босанског краља, потврдили ранија права и повластице града Шибеника, посебно оне из времена угарског краља Лајоша, додајући им и нове привилегије и даровања. Хрвојева и Иванишова повеља унета је у целости (само без формула короборације и датума) у Остојину исправу, као трансумпт. Остојина повеља представља извршење потврде која је најављена исправом двојице његових заступника. Краљ повељу издаје уз сагласност својих барона, под градом Високим, и обећава да ће њене одредбе поштовати и он и његови наследници.