ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ

АКАДЕМИК РАДЕ МИХАЉЧИЋ (1937–2020)

2022-10-03T13:38:17+02:00

Раде Михаљчић, редовни професор у пензији Филозофског факултета Универзитета у Београду, професор емеритус Универзитета у Бањој Луци и редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске, преминуо је 26. марта 2020. у Београду. Та вест тихо је и у неверици прострујала међу његовим ученицима, којима је увек био узор неисцрпне радне и животне енергије.

ЧЕТИРИ АКТА ВОЈВОДЕ ИВАНИША ПАВЛОВИЋА ДУБРОВНИКУ О ЗАКУПУ ОЛОВСКЕ ЦАРИНЕ

2022-10-04T10:47:17+02:00

Рад садржи издања, опис, дипломатичку анализу и снимке четири акта војводе Иваниша Дубровнику о закупу оловских царина, сачуваних у препису Никше Звездића, у Државном архиву овог града. У пи- тању су три разрешнице за царинике: Никшу Бунића, Мароја Бућића и Ма- роја Тврдајића и једно писмо са елементима разрешнице, упућено Општини ради њеног посредовања у поравнању дуга између двојице цариника: Мароја Тврдајића и Влахуше Живковића Пелиочића. I Војвода Иваниш, са браћом кнезом Петром и кнезом Николом, издаје разрешницу Никши Бунићу за закуп оловске царине за претходну годину. II Војвода Иваниш издаје разрешницу Мароју (Марину) Бући у своје, и у име браће Петра и Николе, за закуп оловске царине за две године. III Војвода Иваниш издаје разрешницу Мароју Тврдајићу за закуп оловске царине за ту годину. IV Војвода Иваниш пише писмо Општини ради посредовања око питања дуга Мароја Тврдајића Влахуши Живковићу Пелиочићу, који је исплатио сем свог и Маројев део закупа оловске царине, али који тај новац није од Мароја назад добио.

ПИСМО ДУБРОВЧАНА КНЕЗУ ВУКОСАВУ

2022-10-04T10:42:57+02:00

Крајем фебруара 1420. Дубровчани су упутили писмо кнезу Вукосаву, у коме су назначили да су од њега дознали да су Турци учинили много зла. Изражавали су, са друге стране, задовољство што војводи Петру Павловићу и његовој области нису нашкодили. Истовремено су истицали да су спремни да приме људе поменутог војводе, уколико би желели да се пред Турцима склоне у Дубровник. Писмо је речито сведочанство о турским војним акцијама на територији Босне током првих месеци 1420. године.

ЗАКЛЕТВЕНА ИЗЈАВА ВОЈВОДЕ САНДАЉА ХРАНИЋА БАНИЦИ АНКИ

2022-10-04T10:30:25+02:00

Почетком 1410. непријатељства која су избила између босанских великаша војводе Хрвоја Вукчића Хрватинића и војводе Сандаља Хранића Косаче довела су у питање неколико година раније склопљену брачну везу између Сандаља и Хрвојеве братанице Катарине. Као одговор на то, Сандаљ је 4. марта 1410. у граду Новом издао документ у којем се заклео Катарининој мајци баници Анки да ће је поштовати као сопствену мајку, да је неће оставити, те да чак и у случају Катаринине смрти неће довести другу жену док год је Анка жива. Заклетва је могла да буде поништена једино ако би скуп „добрих људи“ из Босне, Хрватске, Венеције и Дубровника, утврдио да је Анка учинила нешто чиме се тешко огрешила о Сандаља. Сандаљева заклетвена изјава предата је на чување Дубровачкој општини, заједно са одговарајућом (у међувремену изгубљеном) изјавом банице Анке, о чему су дубровачке власти 13. марта 1410, у присуству Анкиног и Сандаљевог посланика Прибисава Похвалића, сачиниле потврду.

ДУБРОВАЧКО ПИСМО КНЕЗУ ЂУРЂУ РАДИВОЈЕВИЋУ ПОВОДОМ НОВЧАНИХ ПРОБЛЕМА СА ЊИХОВИМ ТРГОВЦИМА У ДРИЈЕВИМА

2022-10-03T13:45:55+02:00

Дубровчани су, 3. децембра 1400, упутили писмо кнезу Ђурђу Радивојевићу, изражавајући своје незадовољство његовим односом према њиховим трговцима у тргу Дријева. Власти Општине биле су убијеђене да је узимање добити од њихових трговаца било без одобрења краљ Стефана Остоје. Због тога су у писму молили кнеза Ђурђа да тај новац не троши, док се проблем не ријеши. Упутили су посланство краљу Стефану Остоји, очекујући рјешење проблема. Писмо су завршили још једном молбом кнезу Ђурђу да сачува новац одузет дубровачким трговцима, док се не види какав ће бити исход њихове мисије на краљевом двору.

БИБЛИОГРАФИЈА AКАДЕМИКА РАДЕТА МИХАЉЧИЋА

2022-10-03T13:40:44+02:00

...

ПИСМО ВОЈВОДЕ АЛИ-БЕГА, ГОСПОДАРА ПАВЛОВИЋА ЗЕМЉЕ, КОЈИМ ДУБРОВЧАНИМА ЧЕСТИТА ПРАЗНИКE

2022-10-04T10:52:07+02:00

Војвода Али-бег, господар вилајета Босанског санџака, званог Павловића земља, послао је забављачку дружину, на челу са глумцем Радојем Вукосалићем, у Дубровник поводом прославе празника Дубровачке општине. Дипломатичка анализа сврстава писмо у категорију докумената произашлих из српских канцеларија османских владара и њихових провинцијских управљача. Садржај писама сагледава се у оквирима шире појаве размене свирачких и забављачких дружина у време празника између града Дубровника и феудалне господе и крунисаних глава у његовом ближем и ширем окружењу.

ПОВЕЉА КРАЉА ТВРТКА II ТВРТКОВИЋА КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ САНДАЉЕВУ ПРОДАЈУ КОНАВАЛА ДУБРОВНИКУ

2022-10-04T10:44:42+02:00

Краљ Твртко II Твртковић издаје, на молбу дубровачких посланика, кнежева Добра Бенчулића и Пира Лукаревића, повељу којом потврђује чин војводе Сандаља Хранића, којим је продао Дубровнику своју половину Жупе Конавли, као и другу половину жупе и град Сокол који су раније припадали Петру Павловићу. Повеља је издата 16. августа 1420. у Подвисоком.

ПОСЛЕДЊА ДВА ПИСМА ДУБРОВАЧКЕ ОПШТИНЕ КНЕЗУ ГРГУРУ ВУКОСАЛИЋУ О УКИДАЊУ НЕЗАКОНИТЕ ЦАРИНЕ У ПОПОВУ

2022-10-04T10:37:53+02:00

У раду се доносе критичка издања последња два, од четири сачувана, писма Дубровачке општине упућена кнезу Гргуру Вукосалићу поводом царине коју је увео на Заблатку у Попову поред Стона. Дубровачке власти су дуже од две године протестовале против поменуте царине код кнеза Гргура, тражећи да је укине, а жалиле су се и краљу Остоји, који им је тим поводом издао посебну повељу. Због тога, а притиснут и другим дубровачким мерама, кнез Гргур укинуо је спорну царину, о чему је 6. јула 1418. године издао повељу у Дубровнику. Као и претходни дубровачки дописи кнезу Гргуру, и писма од 5. јануара и 26. априла 1418. сачувана су у концепту у тзв. Русковој књизи (Lettere e commissioni di Levante 1) у Државном архиву у Дубровнику.

ПОВЕЉА ВЕЛИКОГ ВОЈВОДЕ ХРВОЈА ВУКЧИЋА ШИБЕНИКУ

2022-10-04T10:28:39+02:00

Велики војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић, у својству генералног викара краља Ладислава Напуљског за Далмацију и Хрватску, на молбу представника шибенске комуне Ивана Тавилића, Стјепана Матијева и Ивана Мишића, потврђује права која су Шибенику доделили угарски краљеви, а посебно Лајош 1357. године, додајући им и нове повластице, под условом да буду верни краљу Ладиславу. Комуни се потврђују сви поседи и дају млинови на Крки око Скрадинског бука, свим Власима забрањује се улазак на територију градског дистрикта, уклања се утврђење подигнуто на шибенској територији, поништавају се сви преступи, посебно они против краља Ладислава, а Шибенику се додељују нови поседи у жупанији Лука све до линије коју творе река Гудуча, село Чиста и Црква Св. Марије у Репчу (Подребачи), као и три села уз Крку, са обе стране реке – Дриновљане, Присап и Чулишићи.

КОНЦЕПТ УГОВОРА О ПРИЈАТЕЉСТВУ ИЗМЕЂУ КРАЉА ТВРТКА I И ДУБРОВЧАНА

2022-10-03T13:42:56+02:00

Рад се бави анализом завршне верзије нацрта уговора о саве- зу између босанског краља Твртка I и дубровачке владе. Овим уговором Тврт- ко I је требало да потврди и оснажи све раније уговоре, споразуме и повластице које је дубровачка влада имала уговорене са ранијим владарима Босне и Србије, а једна од значајнијих одредби била је и та којом се краљу Твртку I, у случају потребе, омогућавало право азила у Дубровнику. У раду су детаљ- није образложене историјске околности које су довеле до преговора о савезу и које су имале утицаја на формулацију појединих одредби. Поред тога, у раду је дато најновије издање текста овог концепта на старосрпском и превод на модерни српски језик.