ПРИРОДА СТВАРИ ЗА ЛИЧНУ УПOТРЕБУ – ПОСЕБНА ИЛИ ЗАЈЕДНИЧКА ИМОВИНА СУПРУЖНИКА?

Abstract

Закључењем брака и успостављањем заједнице
живота супружника долази до конституисања бројних и разно-
врсних односа међу њима. Имовински односи између супружника,
с обзиром на специфичности учесника и њихову важност за брак и
породицу, уређени су посебним правним правилима како би се омо-
гућило остваривање циља и суштине брака, с једне стране, и ис-
тивремено обезбиједила примјена начела грађанског права, с друге
стране. У примјени законског брачног имовинског режима посебну
важности имају критеријуми темељем који се врши правна ква-
лификација имовине стечене током брака супружника. Међутим,
и поред примјене ових критеријума постоје извјесне дилеме око
ствари за личну употребу, па се у правној теорији у погледу овог
питања износе различита мишљења. Аутор у овом раду испитује
различите аргументе у тражењу одговора на питање да ли су
ствари за личну употребу посебна или заједничка имовина. С дру-
ге стране, у раду се преиспитују и релевантна позитивноправна
правила, а у циљу идентификације проблема у њиховој примјени
и анализе могућих рјешења којима би били реформисани прописи
који се односе на овај дио брачно-имовинске регулативе.