ОБЈЕКТИВНА ОДГОВОРНОСТ У РИМСКОМ ПРАВУ

Abstract

У овом раду аутор настоји диференцирати случаје-
ве у којима се одговара за насталу штету без обзира на кривицу
починиоца, односно постојање намјере или непажње односно не-
хата, и доказати да објективна одговорност у римском праву није
присутна као терет прошлости и примитивног анимозитета већ
као казуистика која свакако указује на зрели правнички резон рим-
ских правника и претора. Иако Римљани нису дуго признавали мо-
гућност заступања других лица, ноксалну одговорност од најра-
нијих времена признају као легитиман вид одговорности за другог.
Премда случајеви објективне одговорности поменути у раду нису
оставили битнијег трага на савремена законодавства, свакако су
интригантни по својим оригиналним правним рјешењима и заслу-
жују детаљнија теоријска разматрања.