БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА – QUO VADIS

Abstract

Босна и Херцеговина као држава, још увијек се кон-
ституише. Умјесто налажења „мјере за све“, изградње визије,
одговорности, вриједоносног система, идентитета, толеранције
и достојанства човјека и грађанина, на сцени су различита тума-
чења њене правне природе, облика државног уређења, владавине
и политичког система, посебно узрока, карактера и посљедица
„трагичних сукоба у региону“, о чему је неопходно објективно ут-
врдити истину и постићи сагласност у смислу утврђивања конач-
ног модела Босне и Херцеговине као државе.
Анализирани су и конституционализација уставноправног
института конститутивности
народа и уставноправни положај
грађана и група „Осталих“, као и могући обим, садржај и карак-
тер уставних промјена у смислу пресуде Европског суда за људска
права, која ствара обавезу за Босну и Херцеговину да измијени свој
устав и изборно законодавство са циљем уклањања дискримина-
ције по било ком својству или статусу. То подразумијева устав-
ноправне и све друге претпоставке за једнакост и равноправност
„Осталих“ према стандардима и критеријумима који су међуна-
родним, регионалним и унутрашњим документима зајамчени.
Међутим, све то не захтијева и промјену и других уставних
одредаба којима би се довело у питање постојеће уставноправно
уређење Босне и Херцеговине, засновано на дејтонским рјешењи-
ма и утврђено начело заступљености конститутивних народа и
„Осталих“ у органима и институцијама власти на свим нивоима,
што поред осталог, представља cоndicio sine qua non њеног по-
стојања, одрживости, стабилности и развоја.