ПРИЗНАЊЕ ОСУМЊИЧЕНОГ И ПОЛИЦИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА

Authors

  • Миодраг Симовић
  • Владимир Симовић

DOI:

https://doi.org/10.7251/GPF1537011S

Abstract

У раду се обрађују правила о признању извршења
кривичног дјела и полицијском испитивању осумњиченог у САД.
Најважније правило је у контексту пресуде Врховног суда САД у
предмету Миранда и у већини случајава изучавају се његови пара-
метри. Да би признање отуженог било допустиво на суђењу, мора
бити добровољно.
Према Миранда правилу, када је осумњичени испитан од
стране полиције приликом задржавања, његово ће признање бити
допуштено само ако је примио четири упозорења. Та упозорења
се морају дати само кад је осумњичени задржан. “Задржавање”
постоји само ако разумно лице у положају осумњиченог вјерује да
није слободно да оде у датом тренутку.
Миранда упозорења се морају дати само ако полиција испи-
тује осумњиченог. То испитивање подразумијева и директно ис-
питивање и његов “функционални еквивалент”. Добровољне изја-
ве не спадају у испитивање. Упозорења нису неопходна ако је испи-
тивање разумно хитно из разлога јавне безбједности (на примјер,
испитивање док полиција покушава наћи бомбу за коју сматра да
је активирана).
Осумњичени се може прећутно или изричито одрећи неких
или свих правила из Миранде. Правило се примјењује начелно на
поступке службених лица. Не примјењује се на доказе који се ко-
ристе да се побије кредибилитет оптуженог у унакрсном испи-
тивању.

Published

2017-02-09