ПОЛОЖАЈ МИКРОКРЕДИТНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ПРАВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Abstract

На финансијском тржишту постоји потреба и за
другим облицима организовања, поготово у оним сегментима у
којима банке немају интереса. Настанак микрокредитних органи-
зација у другој половини 20. вијека је узрокован управо наведеном
потребом. Наш правни систем је један од ријетких који уређује и
статусна питања и дјелатност ових организација, постепено их
приближавајући банкама (нпр., прибављање дозволе за оснивање
и надзор над радом од стране Агенције за банкарство, као и мо-
гућност обављања дјелатности с циљем стварања профита, те
подвођење под истовјетан режим заштите одређених категорија
корисника кредита), без обзира на специфичности обављања дје-
латности (ограниченост према врстама финансијских послова,
те намјени кредита и категорији корисника) које узрокују либе-
ралнији режим оснивања, мањи износ основног капитала и једно-
ставнију структуру и дјелокруг органа друштва. Такође, омогуће-
но је обављање микрокредитних послова не само у форми привред-
них друштава (микрокредитних друштава), већ и у облику удру-
жења грађана (микрокредитих фондација). Неопходно је и даље
радити на прилагођавању легислативе потребама финансијског
тржишта и на тај начин омогућавању остваривања оних циље-
ва обављања дјелатности микрокредитних организација који нису
профитног карактера, као што су повећање нивоа запослености,
побољшање продуктивности и обима привредних дјелатности и
рјешавање социјалних проблема.