СУЂЕЊЕ ЗА МЕЂУНАРОДНА КРИВИЧНА ДЈЕЛА НАКОН ПРЕСУДЕ ЕСЉП У ПРЕДМЕТУ МАКТОУФ-ДАМЈАНОВИЋ
DOI:
https://doi.org/10.7251/GPF1537269BAbstract
У раду се расправља питање примјене правила
временског важења кривичних закона у суђењима за међународна
кривична дјела од стране судова у Босни и Херцеговини након пре-
суде ЕСЉП у предмету Мактоуф-Дамјановић (18. јули 2013) којом
је утврђена повреда одредбе из члана 7. става 1. ЕКЉП. При томе
аутор посебно расправља схватање према којем су овом пресудом
отклоњени сви неспоразуми у вези са примјеном наведених прави-
ла, те заузима став да такво схватање није основано, при чему
указује на низ других отворених проблема у примјени наведених
правила и након наведене пресуде.
Посебна пажња у раду је посвећена инкриминацји Злочин
против човјечности из члана 172. КЗ БиХ коју Суд БиХ примјењује
као ново кривично дјело на основу члана 7. става 2. ЕКЉП. Аутор
сматра да таква примјена ове инкриминације није основана и ана-
лизом кривичноправне природе законског бића овог кривичног дје-
ла закључује да се у основи не ради о новом кривчном дјелу, те да
се стога његова кажњивост не може изводити или заснивати на
овој одредби, односно општим начелима међународног права.