РАЗВОЈ ИНКРИМИНАЦИЈЕ ЗЛОЧИНИ ПРОТИВ ЧОВЈЕЧНОСТИ

Abstract

У пракси Суда БиХ везаној за ретроактивну
примјену инкриминације злочини против човјечности уочено је из-
ношење става од стране тог суда према којем је ова инкримина-
ција представљала кривично дјело и у периоду од 1992. до 1995.
године, како са становишта међународног обичајног права тако
и са становишта принципа међународног права. Да су ове тврдње
правно неосноване најбоље се може запазити излагањем развоја
инкриминације злочини против човјечности, што представља
предмет овог рада, као и повезивањем историје ове инкримина-
ције са чињеницом да она није била прописана законом који је био
на снази у вријеме грађанског рата у БиХ, већ је уведена Кривич-
ним законом БиХ из 2003. године. Овај потоњи закон донесен је
након што је БиХ претходно ратификовала Римски статут међу-
народног кривичног суда. У том статуту су, по први пут у људ-
ској историји, прописане конструкције широког или систематич-
ног напада против цивилног становништва, односно знање о по-
стојању таквог напада, као суштински елементи из бића злочина
против човјечности. Како је приказани развој ове инкриминације
уско повезан са њеном неуставном ретроактивном примјеном од
стране Суда БиХ, чиме се тангира и питање законитости, у раду
је изложена и суштина тог начела у кривичном праву.