ОБАВЕЗЕ СТИЦАОЦА ТЕХНОЛОГИЈЕ

Abstract

У савременим условима привређивања технолошки развој
постао је основа развоја привредних субјеката и људске зајед -
нице у цјелини. Технолошки развој резултира стварање нових
или побољшање постојећих производа, услуга и процеса.
Трансфер технологије, као процес преношења технолошког
знања, представља стратегијску опцију технолошког развоја
коју примијењује већина привредних субјеката. То је дина-
мичан, вишефазан, међузависан и комплексан процес. Транс -
фер технологије има посебно велики значај за групу мање
развијених земаља, које теже бржем сопственом привредном
развоју, a које немају одговарајуће ресурсе за самостални
развој технологије. Под трансфером технологије подразумијева
се пренос привредно примјењивих технолошких рјешења и
техничких знања и искустава са једног привредног субјекта-
даваоца технологије и титулара права, на другог привредног
субјекта-стицаоца технологије, уз плаћање одговарајуће
накнаде.
Циљ рада је представити обавезе стицаоца технологије с
аспекта извршења уговора о трансферу технологије. У првом
\
дијелу презентован је појам и значај виших облика привредне
сарадње, мотиви даваоца, односно стицаоца технологије, посту -
пак прибављања и уступања права индустријске својине кроз
трансфер технологије, предности и мане овог процеса, као и
извори правног регулисања права индустријске својине. У
централном дијелу рада детаљно су описане обавезе стицаоца
(корисника) технологије. Највише пажње посвећено је двјема
основним обавезама стицаоца технологије и то обавези иско -
риштавања предмета уговора и обавези плаћања накнаде за
уступљену технологију. Поред ових, значајна пажња посвећена
је и другим обавезама стицаоца технологије као што су: обавеза
плаћања накнаде за услуге и техничку помоћ, обавеза подн о-
шења извјештаја, обавеза коришћења накнадних усавршавања,
обавеза чувања уступљене технологије у тајности и обавеза
истог квалитета производа или услуге код лиценце жига.