ОПШТА НАЧЕЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И ДЈЕЛОВАЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА СОЦИЈАЛНУ СИГУРНОСТ

Abstract

Динамика развоја позитивно правног инструментарија
система међународног права у посљедњим деценијама огледа се
у веома значајним промјенама у садржају, структури, правним
обиљежјима и идејно-вриједносним састојцима правних начела,
правила и института. Објективно сазнавање квалитативних
вриједности тих промјена мотивисано је потребом да у диску-
сији о развојним промјенама интегралног система међународне
социјалне сигурности утврдимо актуелно стање међународног
социјалноправног поретка и допринос, односно задатке носи-
лаца његове изградње и практичне примјене. Мада је доношење
дефинитивне оцјене о процесима који се кристалишу тек као
појава или тенденције крајње отежано, сасвим је извјесно да је
научно истраживање немогуће провести без валоризације улоге
и доприноса који ове појаве дају или су већ имале у одређивању
доминантних обиљежја међународног права. Ово истичемо
првенствено због тога што је сасвим јасно да фактори о којима
је ријеч битно утичу на успјех или бар снажан подстицај
успостављања општеобавезног међународног поретка. Сама
тема покреће многа питања међу којима посебно изд авајамо
сљедећа. У првом реду то је питање појма, односно природе
општих правних начела, при чему се као примаран предмет
посматрања и објашњења анализирају структура, садржај,
вриједност и обавезност назначених одредби. Међутим, као
незаобилазна претходна претпоставка постављенiх питања ред-
овно је неопходна анализа облика примјене конкретног начела,
у правним системима, да би се тако утрдило остварење једног
вида универзалности као битног обиљежја интегралног правног
начела. Другим ријечима, двострука корист сазнања добијених
приказаним поступком непосредно је уочљива у нормативном
испитивању елемената правног поретка с једне стране, или за
практичну операционализацију током аксиолошко-правне ана-
лизе поретка с друге стране.