ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - СУКОБ НАДЛЕЖНОСТИ РЕСОРНИХ МИНИСТАРА И ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Abstract

Узимајући у обзир садржину поднеска од 18. јула 2014. године,
Суд је оцијенио да подносиоци приједлога нису поступил и сходно
налогу да у остављеном року отклоне недостатке на које им је
указано, а који онемогућавају поступање Суда у дијелу приједлога
којим је тражено рјешавање сукоба надлежности.
Поред овога, Суд је оцијенио да наводи о неуставности, тј.
незаконитости пропуштања Министарства да поступи сходно
овлашћењима из члана 91. Закона о локалној самоуправи, нису од
уставноправног значаја. Наиме, собзиром да, у складу са чланом
115. став 1. тачке 1. и 2. Устава, контрола уставности и зако -
нитости подразумијева судско одлучивање о сагласности закона,
других прописа и општих акатаса Уставом, односно одлучивање
осагласности прописа и општих аката са законом, Суд је
утврдио да није у његовој надлежности дацијени уставност
изаконитост чињења, односно пропуштања Министарства
управе и локалне самоуправе да предузме одређено чињење. Исто
тако, није у надлежности овог суда да обавезује органе извршне и
законодавне власти да предузимају или да се уздржавају од
предузимања појединих радњи, односно да усвајају конкретна
законска рјешења.