КРИВИЧНОПРАВНИ ЗНАЧАЈ МРЖЊЕ - ЗАКОНОДАВСТВО, ТЕОРИЈА И ПРАКСА ДРЖАВА БИВШЕ СФРЈ

Abstract

Велики број кривичних дјела у позитивном кривичном законодавству учиниоци предузимају са посебном врстом побуде - мржњом. Побуда, иначе, представља унутрашњи покретач човјека на предузимање радње којом се остварује кривичноправно релевантна посљедица која је законом прописана као кривично дјело. Стога, савремена кривична законодавства побуду предвиђају на више мјеста. Прво, побуда, односно њене карактеристике, природа и дејство представља околност (отежавајућу ако се ради о мржњи) код одмјеравања казне учиниоцу кривичног дјела. Друго, поједина законодавства, нпр. Србије су отишла корак даље па побуду предвиђају као пооштравајућу околност која доводи до обавезног тежег кажњавања - изван казненог распона прописане казне. Треће, побуда представља обиљежје бића појединих кривичних дјела у основном или квалификованом облику. У том случају, мржња представља елеменат основног дјела или квалификаторну околност, при чијем постојању дјело добија тежу квалификацију чији се учинилац кажњава тежом казном. У раду се са аспекта позитивног кривичног законодавства разматрају појам, елементи, карактеристике, природа и дејство мржње, као посебне врсте побуде у законодавству држава бивше СФРЈ, посебно као околности од значаја за одмјеравање казне.