ЗАШТИТА ПРАВА ИЗВРШЕНИКА ПРЕМА ЧЛАНУ 6 ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ЗАШТИТИ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА

Abstract

Одлучујући о примјењивости права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода на апелације произашле из извршног поступка, Уставни суд БиХ полази од концепта постојања нових грађанских права и обавеза. Тек уколико извршни поступак доведе до постојања нових грађанских права и обавеза, апелације су допустиве. У супротном, апелације се одбацују јер су ratione materiae некомпатибилне са Уставом БиХ и Конвенцијом. Аутор сматра да је овакво поступање погрешно и да произилази из погрешне интерпретације праксе Европске комисије за људска права и Европског суда за људска права. Уколико правила извршног поступка дозвољавају извршенику кориштење правних средстава за спречавање и обуставу извршења, онда се тада јављaју нова и другачија правна питања од оних која су се јавила у парничном поступку приликом доношења парничне пресуде. Сходно томе, апелације произашле из навода апеланата да им је извршни суд повриједио људска права својим одлукама поводом правних средстава које је он искористио за спречавање и обуставу извршења су допустиве и компатибилне са Уставом БиХ и Конвенцијом.