НЕИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА ПРОТИВ ДРЖАВЕ: ПРАКСА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Abstract

У раду се анализира како и на који начин неизвршење до-
маћих судских одлука против државе утиче на људска права гарантова-
на Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода. Права по-
гођена оваквим поступањем државе су право на правично суђење и право
на имовину. Поред њих, често ће се јавити и питање непостојања дје-
лотворног правног лијека у таквим случајевима. Пракса Европског суда
за људска права показује да државе уживају одређено поље слободне про-
цјене и да могу да одлажу извршење због одређених разлога. При томе,
недостатак средстава за извршење на страни државе није ваљан разлог
да би се оправдало неизвршење. Исто важи и за компликовано законодав-
ство, јер је сама држава креирала такав правни оквир. Први и чини се и
најзначајнији случајеви за предмет овог рада су случајеви против Русије и
Украјине у којима су и успостављена одређена начела која се примјењују у
истоврсним случајевима. Напосљетку, важно је одредити и докле држа-
ва може да одгађа извршење. Из судске праксе произлази да се одлагање
до осам мјесеци може смарати разумним, ако је ријеч о правима која нису
од посебног значаја за појединце. Уколико су, ипак, у питању права која
су од изузетног значаја за појединце (нпр. права везана за дом и стано-
вање), онда ће овај рок бити краћи, те ће се одлагање и од шест мјесеци
сматрати неразумно дугим.