"ГОДИШЊАК" ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ

ПОЧЕТАК ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА У АНГЛОСАКСОНСКОМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ

Драгана Васиљевић — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

Одређивање дјелатности која означава почетак извршења кривичног дјела је једно од најзначајнијих и најспорнијих питања кривичног права. Питање је значајно јер представља разграничење кажњивог од начелно некажњивог стадијума остварења кривичног дјела. Оно је исто тако и спорно због тога што не постоје јединствени критеријуми у одређењу линије демаркације. У евроконтиненталном кривичноправном систему одређење почетка извршења кривичног дјела нуде теорије. За разлику од наведеног, англосаксонско кривично право је особено из разлога што демаркацију види у тестовима, иако се и овдје могу пронаћи доктринарна схватања. Аутор у чланку анализира схватања/тестове који се односе на покушај кривичног дјела у англосаксонском кривичном праву.

OCCUPATION OF BOSNIA AND HERZEGOVINA

Sanja Savić — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

The extensive diplomatic action with which the Austro-Hungari- an monarchy began in 1875 ultimately resulted in the Berlin Congress and the acquisition of a mandate to occupy Bosnia and Herzegovina. This act led to a series of changes, both in terms of the international legal position of the occu- pied territory, and in internal issues. The author deals with the circumstances that preceded the occupation of Bosnia and Herzegovina, the way in which it was carried out, as well as the internal changes that it led to, placing special emphasis on the organization of government and the legal system.

DJELIMIČNA NEVAŽNOST PRAVNOG POSLA – ZNAČAJ PRINCIPA “UTILE PER INUTILE NON VITIATUR”

Nikola Mojović — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

Istorija pitanja djelimične nevažnosti pravnih poslova podig- nuta na nivo opšteg pitanja počinje tek u postklasičnom rimskom pravu. Do tada nalazimo određen broj tekstova klasičnih rimskih pravnika koji obrađuju samo pojedinačne slučajeve u kojima se postavljalo pitanje kakvo dejstvo ima pravni posao kada mu je jedan dio nevaljan. U radu autor nastoji da pokaže da li su rimski klasični pravnici došli do opšteg pravila po kome se rješava da li djelimično nevaljan pravni posao može da opstane ili da se proglasi u cjelini nevaljan, odnosno ništavi. Autor istražuje kako je poznati opšti princip „utile per inutile non vitiatur” - „korisno se štetnim ne kvari“ iz doba recepcije rim- skog prava imalo svoje korijene u pojedinim izvorima rimskog klasičnog prava.

МИЛИЦА КОЛАКОВИЋ - БОЈОВИЋ И БОЈАН. М. ПЕТКОВИЋ: ПОЛОЖАЈ ПРАВОСУЂА У СРБИЈИ ИЗМЕЂУ ВЛАДАВИНЕ ПРАВА И САМОВЛАШЋА

Владимир М. Симовић — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

Мало је збивања у сувременим унутрашњим односима у Републици Србији који су карактеризирани толиком комплексношћу и слојевитошћу као што је владавина права, а посебно положај правосуђа. При томе, независност правосуђа је предуслов за владавину права и основна гаранција праведног суђења. Судијама су „повјерене најважније одлуке о животу, слободи, правима, дужностима и имовини грађана“ (наводи из основних принципа Уједињених нација поновљени у Пекиншкој декларацији и чл. 5. и 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода). Њихова независност није прерогатив или привилегија која је у њиховом личном интересу, већ у интересу владавине права и оних који траже или очекују правду. То има дубоке историјске, идеолошке и правне коријене и одреднице. У многобројним текстовима, написима и анализама чест је проблем што се наведеним питањима баве најразличитији аутори, који нису стручњаци за неки од наведених сегмената приступа, те не разумију бит збивања и проблема. Ризик је и већи, јер није тешко пасти под утицај неке од интересних група, актера и идеолошких императива. Стога је најновији подухват др Милице Колаковић - Бојовић1 и Бојана М. Петковића2 да се баве положајем правосуђа у Србији - врло храбар корак, који ће засигурно имати одјека у ширим круговима.

НАКНАДА НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ У ОБЛИКУ РЕНТЕ И ОСИГУРАНА СВОТА

Далибор Пејаковић — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

Овим радом покушава се анализирати институт накнаде штете у облику ренте. Након краћег приказа историјског развоја института нематеријалне штете и института накнаде штете у облику ренте, даје се анализа поступка и начина исплате доживотне ренте. Нарочито се ставља нагласак на поједине одредбе које прате институт накнаде штете у облику ренте, а посебно на проблеме који се јављају у пракси за случају да осигуравајуће друшто исплати цјелокупну осигурану своту. Скреће се пажња на предности и недостатке који се јављају код оваквог института, затим се даје кратак осврт на правне посљедице које прате институт доживотне ренте. Кроз приказ судске праксе и заузетог става суда у погледу основаности овог института у раду се аланизира значај исплате доживотне ренте, нарочито за случај када се ради о лицима која су тешко тјелесно повријеђена и истима је неопходна стална њега и помоћ. Резултат који се овим радом жели постићи јесте да се учини један допринос потпунијем и цјеловитијем сагледавању правних питања која се могу поставити у вези са институтом доживотне ренте.

УГОВОР О ФРАНШИЗИНГУ У НАЦРТУ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: ЈЕДАН ПОГЛЕД СА СТРАНЕ

Страхиња Д. Миљковић — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

Ослушкујући потребе тржишта, као и потребу за увођењем ове врсте пословања у законске оквире, редактори будућег Грађанског законика Републике Србије који је сада у форми Нацрта први пут правно стандардизују уговор о франшизингу. Франшизинг као метод уговорног инвестиционог пословања присутан је на тржишту капитала Републике Србије, с тим да још има непознаница у погледу садржине уговора о франшизингу. У раду посебна пажња ће се посветити оним одредбама Нацрта који се односе се на: а) дефиницију уговора; б) предмет уговора; ц) регистрацију уговора; ц) под-франшизинг; д) одговорност даваоца франшизе; и е) goodwill. Ипак, без обзира на ставове и чињеницу да постоје примедбе на законску регулативу, предвиђање уговора о франшизингу у Нацрту законика представља значајан допринос и искорак ка правном нормирању уговора о франшизингу у Републици Србији.

ПРЕКИД ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА

Ранка Рачић — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

До прекида извршног поступка долази мимо воље странака у извршном поступку. Прекид поступка доводи до обустављања извршне дјелетности. Субјекти извршног поступка, по правилу, не могу предузимати никакве радње у поступку за вријеме прекида. Прекид поступка доводи до одуговлачења извршне дјелатности и његово настављање у одређеним случајевима је упитно. Да би се разријешила ова кризна ситуација, законодавац је креирао правила о привременом заступнику кога странке могу поставити, у тачно одређеним случајевима, након доношења рјешења о прекиду поступка. Постављање привременог заступника има за циљ наставак и окончање започетог извршног поступка.

У раду се анализира прекид извршног поступка који је само фрагментарно уређен у Закону о извршном поступку. Непотпуна регулатива у погледу овог процесног института има за посљедицу различито поступање судова. Неуједначена судска пракса у извршном поступку посебно је уочљива код постављања привременог заступника насљедницима странке која је умрла након покретања извршног поступка.

Рад се бави анализом прекида извршног поступку са посебним освртом на привременог заступника и питање да ли он може да настави са заступањем, након доношења рјешења о насљеђивању, или странка у чије је име он постављен мора да преузме поступак. У судској пракси није непознат став да странка која је стекла својство тражиоца извршења или извршеника мора да „преузме“ поступак јер то превиђају правила којим је регулисана сукцесија у извршном поступку, уколико жели да се поступак настави.

THE MAIN CHARACTERISTICS OF CRIMINAL PROCEEDINGS IN ENGLAND

Miodrag N. Simović, Amna Hrustić — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

The thematic concept of the Paper consists of legal issues related to criminal proceedings in England, which are the so-called pure adversarial proceedings. These proceedings differ from the law of the continental European countries and are characterized by archaisms and continuity, original common law (judicial) character, and the absence of major codifications. In this context, the paper analyzes the meaning of common law and equity law, and procedural criteria for the categorization of criminal offenses. Regarding the issue of rules and procedures for establishment of the facts, the authors pay special attention to the consideration of determining the factual background of the dispute, the burden of proof and procedural rules on the presentation of evidence. Clearly emphasizing the different classifications of evidence that can be presented be- fore the court, the authors point out that English law treats all hearings in the same way, i.e. it also brings the testimonies of the defendant and the expert wit- ness under the witness examination regime. Starting from the fact that an im- portant feature of legal principles is that in English law there is an obligatory exclusion of illegally obtained confession of the defendant from the evidence, it is concluded that the exclusion rule is essentially a relatively exclusive rule with a large discretionary assessment of the judge. In conclusion, the authors assess that the entire evidentiary procedure, types of evidence, the manner of their collection, presentation and evaluation in English law, to a greater or lesser extent, differs from the continental criminal proceedings.

ОСВРТ НА ПРИМЈЕНУ ПОЈЕДИНИХ ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – НЕКА СПОРНА ПИТАЊА У СУДСКОЈ ПРАКСИ

Mарко Мајкић — Tue, 30 May 2023 00:00:00 +0200

Извршни поступак као поступак принудног остваривања потраживања треба бити нормативно, односно законски конципиран тако да на најефикаснији начин обезбиједи принудно остваривање потраживања. Овај поступак треба да омогући субјектима права као повјериоцима правну заштиту која у извршном поступку добија своју пуну и коначну материјализацију. У наведеном циљу законодавац мора водити рачуна о томе да се Закон о извршном поступку не смије посматрати ван контекста правног система као цјелине, што подразумијева да се наведени закон не може доносити а ни тумачити и примјењивати изоловано у односу на друге норме у оквиру правног система државе. Другим ријечима, тек суштинским јединством норми извршног процесног права са нормама Закона о парничном поступку које се на одговарајући начин примјењују у извршном поступку, те нормама материјалних прописа на чију примјену упућује Закон о извршном поступку у погледу материјалноправних претпоставки и посљедица провођења извршења, може се говорити о једном систему који омогућује ефикасну и потпуну правну заштиту. С тим у вези, у овом раду критички ћемо се осврнути на поједине одредбе Закона о извршном поступку Републике Српске, те одредбе других, за извршни поступак релевантних прописа, указујући на недоумице са којма се извршни судови суочавају приликом тумачења и примјене истих, а све у циљу њиховог преиспитивања и давања de lege ferenda приједлога.