ГОДИШЊАК ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

СКЛОНОСТ ГЛАСАЧА КЛИЈЕНТЕЛИЗМУ У РЕПУБЛИЦИ МАКЕДОНИЈИ

2018-09-03T14:24:32+02:00

У овом раду дат је преглед новијих истраживања о клијентелиз-
му, његовом теоријском конципирању, први трагови у којима се описује
размјенски однос моћи и средстава, историјски преглед употребе клијен-
телистичких мрежа за долазак и опстанак на власти, те инструмента-
лизација клијентелизма за стабилизацију друштва. Квантитативном
анализом у раду се анализирају фактори који значајно утичу на склоност
грађана да гласају за одређену политичку странку уколико им се обећа
запослење у јавној управи у Републици Македонији.

НАСЉЕЂИВАЊЕ АУТОРСКОГ ПРАВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

2018-09-03T14:24:41+02:00

Аутори у раду говоре о специфичном рјешењу Закона о насљеђивању
Републике Српске у погледу насљеђивања ауторских имовинских права.
Ријеч је о ограничењу круга законских насљедника на дијете, брачног
супружника и родитеље, а у одсуству наведених лица, као насљедник се
појављује држава. Указано је на пропусте законодавца, техничке и ло-
гичке природе, као и на неусклађеност одредаба Закона о насљеђивању са
одредбама Закона о ауторском и сродним правима, због насљедивости ау-
торског права као цјелине, а не само имовинскоправне компоненте. Огра-
ничењем круга законских насљедника одступа се од основних начела на-
сљедног права, начела универзалности насљеђивања и начела равноправ-
ности у насљеђивању, која происходе из уставних начела равноправности
грађана и једнакости пред законом. Анализирајући наведено законско рје-
шење кроз призму основних циљева насљедног права, заштите породице
и зашите приватне својине, показано је да предвиђено ограничење круга
законских насљедника нема правно ни друштвено утемељење. Посебна
пажња посвећена је проблему тумачења спорних одредаба о кругу закон-
ских насљедника, нарочито узимајући у обзир грађанско сродство. Закљу-
чак ауторâ је да у праву Републике Српске нема мјеста за посебна правила
насљеђивања ауторских права, те предлажу да се спорна одредба брише
из Закона о насљеђивању.

СУЗБИЈАЊЕ КОРУПЦИЈЕ У МЕЂУНАРОДНОМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ

2018-09-03T14:24:49+02:00

Иако се ради о давнашњој појави, која је присутна у свим правним
системима од најстаријих времена до данас, проблемом корупције се,
поред националних кривичних законодавстава, бави и међународна зајед-
ница. Тако је посљедњих деценија донијето више универзалних (у оквиру
Организације уједињених нација) и регионалних (у оквиру Европске уније
и Савјета Европе) међународних докумената којима се успоставља си-
стем међународних стандарда за спречавање и сузбијање корупције на
свим нивоима, укључујући и примјену кривичних санкција. Потписивањем
међународних докумената поједина национална законодавства, па и за-
конодавство Босне и Херцеговине, преузело је обавезу да пропише, између
осталог, и кривичну одговорност и систем кривичних санкција за учини-
оце кривичних дјела корупције. О систему међународних стандарда за
спречавање и сузбијање корупције говори се у овом раду.

УСТАВНОСУДСКА ЗАШТИТА ЉУДСКИХ ПРАВА И ТЕМЕЉНИХ СЛОБОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ: ПРЕДМЕТ АП 369/10

2018-09-03T14:24:57+02:00

Поступајући по апелацији у предмету АП 369/10, Уставни суд Босне и
Херцеговине утврдио је кршење принципа забране дискриминације по основу
спола, те истовремено наложио Парламенту ФБиХ, као и Влади ФБиХ да
предузме све неопходне легислативне мјере с циљем отклањања законских
одредби којима се у различит положај, без објективног и разумног оправ-
дања, стављају супружници, а када је у питању право на развод брака.
У раду се анализира Одлука Уставног суда БиХ у предмету АП 369/10,
као и ентитетска законодавна регулатива права на развод брака. Посе-
бан акценат је стављен на обавезе државних органа власти у даљем по-
ступању када је ријеч о праву на развод брака.

ПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ ОДНОСА ДРЖАВЕ И ЦРКВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И НАЧЕЛО ЛАИЦИТЕТА

2018-09-03T14:25:04+02:00

Аутор у раду говори о правном регулисању односа државе и цркве у
Босни и Херцеговини. Притом, аутор наглашава да овај однос детерми-
нише опредељеност за моделом кооперативне одвојености. Овај однос се,
пре свега, карактерише потпуном аутономношћу у институционалном
подручју у погледу религијског утицаја. Црква може да буде друштвени
фактор, али нема утицаја на рад институција. То потврђују судске одлу-
ке које су наведене у раду, и у којима је сачувана институционална ауто-
номија у погледу ауторитета религијских норми. Аутор сматра да је на
овај начин задовољен први критеријум лаичке републике који се тиче недо-
минатности религије над државом и њеним институцијама. Када је реч о
друга два критеријума, слободи савести и забрани дискриминације, у раду
се истиче да су и они загарантовани правним прописима унутар БиХ.

ПИТАЊЕ СУВЕРЕНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ С ОБЗИРОМ НА ОВЛАШЋЕЊА ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА

2018-09-03T14:25:10+02:00

Аутор у раду врши анализу овлашћења високог представника и њего-
вог дјеловања, с циљем да одговори на питање да ли се Босна и Херцего-
вина може назвати државом, тј. да ли је она суверена. Сувереност као
кључно својство државне власти јесте својство које мора имати свака
држава, односно говорити о несувереној држави је contradictio in adiecto,
а управо то указује на важност ове теме.
Приликом разматрања ове теме, коришћено је неколико метода с
циљем да се из различитих углова сагледа овај проблем, те дâ коначан
суд о суверености Босне и Херцеговине. Првенствено, примијењен је по-
зитивноправни метод, којим се анализирају одговарајући акти, нарочито
Устав Босне и Херцеговине и Дејтонски мировни споразум, чије је дио
и сâм Устав, али и одлуке Уставног суда БиХ, те одлуке високог пред-
ставника. Даље, аутор се користи историјским методом како би се уочио
развој улоге високог представника у постдејтонском периоду, као и логич-
ким методом, који је неопходан приликом тумачења Анекса 10 Општег
оквирног споразума о миру у Босни и Херцеговини. Такође, коришћени су
и политиколошки метод, зарад указивања на неефикасност коју изазивају
политички чиниоци, као и нормативни метод, којим указујемо на неоства-
реност дејтонских циљева. Сви методи имају циљ да испитају правну и
фактичку страну положаја и дјеловања високог представника, зарад да-
вања коначног одговора на горе поменуто питање.
На одговарајућим мјестима су de lege ferenda изложени ставови о ту-
мачењу овлашћења високог представника, који је неријетко вршио функције
државне власти, те на тај тачин субординирао себи државне органе. Ау-
тор на крају закључује да је улога високог представника временом ослабила,
те да Босна и Херцеговина има прилику да постане држава у пуном обиму,
а остварење тог циља је могуће само без учешђа међународних чинилаца.

In memoriam Проф. др Вера Чучковић (1933–2017)

2018-09-03T14:25:16+02:00

После много патње којој су је изложили читав сплет несрећних
животних околности и упорна, дуга болест, крајем јула 2017. године
отишла је у вечни покој Вера Чучковић, редовни професор у пензији
сарајевског, београдског и паљанског Правног факултета за предмет
Римско право. Исписујем ове редове с дубоким убеђењем да ће под-
сећање на животну и професионалну биографију проф. др Вере Чуч-
ковић учврстити део емотивних сећања на студиј студентима које је
учила у преко 40 генерација, а њеним колегама сарадницима донети
подсећање на човека реда, труда, упорности, строгости као и достојан-
ства и сопствене гордости који су били изнад тешкоћа и проблема (а
имала их је доста) на које је наилазила у животу.

Кривично право Републике Српске – Посебни дио

2018-09-03T14:25:23+02:00

Пред широм читалачком публиком почетком септембра 2017. годи-
не нашла су се два изузетно значајна универзитетска издања уџбеничког
карактера за предмете Кривично право. Ради се о уџбеницима под на-
зивима „Кривично право Републике Српске – Општи дио“ и „Кривично
право Републике Српске – Посебни дио“ аутора др Драгана Јовашевића,
редовног професора Правног факултета у Нишу, др Љубинка Митровића,
омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине и редовног професора
Факултета правних наука Паневропског универзитета Апеирон у Бањој
Луци и др Вељка Икановића, судије Врховног суда Републике Српске и
ванредног професора Факултета правних наука Паневропског универзите-
та Апеирон у Бањој Луци. Рецензенти су др Велимир Ракочевић, редовни
професор Правног факултета Универзитета у Подгорици и др Борислав
Петровић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Сарајеву.

ПРАВО НА ЛИЧНУ СЛОБОДУ И СИГУРНОСТ

2018-09-03T14:25:31+02:00

Не постоји повреда права из члана II/3д) Устава Босне и Хер-
цеговине и члана 5 став 1 тачка ц) и ст. 3 и 4 Европске конвенције
за заштиту људских права и основних слобода када су редовни су-
дови у одлуци о продужењу мјере притвора апеланту дали довољне
разлоге и образложења за закључак о постојању основане сумње
на основу доказа који су цијењени појединачно и узајамној вези
да је апелант конкретно побројаним радњама починио кривична
дјела због којих је покренута истрага против њега, те за постојање
посебних разлога за продужење притвора апеланту, као и када апе-
ланту није била ускраћена могућност да ове разлоге у поступку
прописаном законом преиспита надлежни суд који има овлаштење
да донесе одлуку о пуштању на слободу, уз поштовање процесних и
материјалних гаранција.