ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ОДБРАНА НЕОДБРАЊИВОГ У ПОЛЕМИЦИ РАДОВАНА ПИЛИПОВИЋА

2026-05-25T12:33:13+02:00

Драгиша Д. Васић је у овом часопису 2017. године објавио научну критику “Злоупотреба историје у књигама Алексе П. Касаповића и Амира Брке”. Са дијелом те критике Радован Пилиповић је полемисао у претходном броју часописа, текстом “У одбрану књиге ‘Православље у усорском крају – историјски преглед’ Алексе П. Касаповића”. У којој мјери се ради о одбрани неодбрањивог свједоче подаци да је од 24 промашаја књиге описана у критици, Пилиповић покушао да негира свега три, а од 58 наведених примјера плагијаторства, од којих је шест детаљно описано и објашњено, покушао је да доведе у питање један. Због немања аргумената, он је у већем дијелу полемике замагљивао њен предмет филозофским и теоретским разматрањима историје и грубим дисквалификaцијама критичара. Није одговорио на питање из критике да ли је читао рукопис књиге коју брани, а у којој је потписан као рецензент.

ДОКУМЕНТИ О ДИПЛОМИРАЊУ, МАГИСТРИРАЊУ И ДОКТОРИРАЊУ МИЛАНА ЈЕЛИЋА (1956–2007) ИЗ ЗБИРКЕ ЗА ИСТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2026-05-25T12:16:12+02:00

Аутор је у раду обрадио примјерке докумената о дипломирању, магистрирању и докторирању некадашњег предсједника Републике Српске проф. др Милана Јелића (1956–2007). Из ове три фазе Јелићевог живота и образовања у Збирци за историју Републике Српске из фундуса ЈУ Музеј Републике Српске, једине централне музејске установе комплексног типа у Републици Српској, налазе се укупно четири документа. Ријеч је о примјерцима дипломског и магистарског рада, докторске дисертације и дипломе о докторирању. Описана су четири документа, а на крају текста су њихове фотографије. Артефакти су у ову музејску збирку доспјели поклоном породице Јелић у процесу прикупљања грађе из историје Републике Српске. Дипломски рад, магистарски рад, докторска дисертација и диплома о докторирању некадашњег предсједника Републике Српске значајни су историјски извори за проучавање личности и дјела Милана Јелића, али и више сегмената историје Републике Српске.

Драга Мастиловић, Српска политичка елита из Босне и Херцеговине и југословенска краљевина (1918–1941), Архив Републике Српске, Институт историјских наука у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву и Удружење архивских радник

2026-05-26T14:55:49+02:00

Монографија аутора Драге Мастиловићаприказује политичка кретања у Босни и Херцеговини током периода између два свјетска рата, са посебним акцентом на српску политичку елиту.Аутор је тренутно на челу Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, а до сада је самостално објавио три монографије, као коаутор двије монографије, а као коприређивач двије монографије и четири тома зборника историјских докумената.Осим тога, објавио је више од шездесет научних радова и учествовао на више националних и међународних научних скупова, округлих столова и конференција у земљи и иностранству.Ова књига настала је из ауторове докторске дисертације под називом “Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије 1918–1941. године“.У изради ове монографије консултована је обимна архивска грађа Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву, Архива САНУ и Архива Југославије у Београду, Архива Херцеговачко-неретванске жупаније/кантона у Мостару, као и Архива Републике Српске у Бањој Луци. Поред необјављених,кориштен је и велики број објављених извора, релевантна литература, мемоари као и периодичне публикације.

ШЕСТА МЈЕШОВИТА НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА У БАЊАЛУЦИ

2026-05-22T14:58:41+02:00

У раду је приказан рад Шесте мјешовите народне основне школе у Бањалуци од оснивања, 1940, до њеног расформирања, 1954. Такође су дати подаци о броју ученика и одјељења и имена наставника по школским годинама. Приказане су и прилике у основном школству у Бањалуци за вријеме Краљевине Југославије, Независне Државе Хрватске и ФНРЈ. Рад је настао на основу архивске грађе фондова Краљевска банска управа Врбаске бановине, Градско школско надзорништво Бањалука и Градски народни одбор Бањалука.

Ведрана Адамовић и Марина Љубичић Богуновић, “У борби рођене: Допринос жена Козаре народноослободилачкој борби”, Музеј Козаре Приједор, Меморијални музеј на Мрако- вици – Национални парк Козара, Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републи

2026-05-26T14:42:51+02:00

Публикација “У борби рођене: Допринос жена Козаре народноослободилачкој борби” представља важан и неопходан допринос историографији и проучавању улоге жена у Народноослободилачкој борби (НОБ) на подручју Козаре. Књигу су издали Музеј Козаре у Приједору, Меморијални музеј на Мраковици –Национални парк Козара, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске. Ова књига не само да истражује историјски контекст и важност улоге жена у рату, већ се бави и дубљим друштвеним и културним аспектима њихове борбе, страдања и отпора.

PREGLED UDŽBENIKA LATINSKOG JEZIKA U BOSNI I HERCEGOVINI IZMEĐU DVA SVJETSKA RATA (1918–1941)

2026-05-22T14:29:40+02:00

U radu dajemo popis i pregled udžbenika latinskog jezika koji su bili u upotrebi u Bosni i Hercegovini u periodu između dva svjetska rata (1918–1941). Nakon Prvog svjetskog rata Bosna i Hercegovina postaje dio Kraljevine SHS (kasnije Kraljevine Jugoslavije), što je dovelo do značajnih promjena u obrazovnom sistemu, uključujući i nastavu latinskog jezika. Cilj rada je da usta
novi sve udžbenike latinskog jezika koji su se koristili u bosanskohercegovačkim školama tog perioda, dajući imena njihovih autora, izdavača, godinu izdanja i tematski sadržaj. Posebna pažnja posvećena je uticaju političkih i društvenih promjena na obrazovanje i kako su se one odrazile na strukturu i distribuciju ovih udžbenika. Na osnovu sakupljene arhivske građe predstavljeni su zakoni, propisi i odredbe Ministarstva prosvete u vezi sa nastankom udžbenika i njihovom raspodjelom. U radu je dat i tabelarni pregled udžbenika latinskog jezika po gimnazijama, kako bi se stvorio uvid i šira slika o njihovoj vremenskoj zastupljenosti u nastavi. Korištenjem arhivskih izvora, bibliografskih pregleda i relevantne literature, rad pruža iscrpan pregled dostupnih udžbenika, s posebnim naglaskom na njihov doprinos obrazovanju i kulturnom kontekstu tog vremena.

Бојан Стојнић, Апотеке и апотекари у Босанској Крајини (1879 1941), Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, Бањалука 2024, страна 305

2026-05-25T16:45:08+02:00

Најчешће поље интересовања историчара, како раније а тако дијелом и данас, било је на политичкој историји. Постепено су се развијала схватања кроз француску школу Анала да је предмет истраживања потребно проширити на све оно што се односи на живот људи у прошлости, па тако и на историју здравства. У издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је монографија аутора др Бојана Стојнића Апотеке и апотекари у Босанској Крајини (1879–1941). Бојан Стојнић је доктор историјских наука, директор Архива Републике Српске и посједује највише
стручно звање – архивског савјетника. Аутор је објавио 18 ауторских и коауторских књига и педесетак научних и стручних радова, чланака и приказа из историје и архивистике, а поред тога приредио је, самостално и у сарадњи са другима, 15 изложби архивских докумената. Ова монографија подијељена је на 10 великих поглавља, исписаних на 305 страница.

МЕМОАРСКА ГРАЂА У АРХИВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2026-05-22T14:10:39+02:00

Мемоарска грађа представља вриједан историјски извор који обухвата усмена и писана сјећања појединаца или група, прикупљена путем интервјуа, рукописа, дневника и других личних записа. Овај вид грађе често допуњује званичне документе и архивску грађу, нарочито у случајевима када примарни извори нису доступни или су дјелимично сачувани. Упркос одређеним методолошким изазовима, као што су ауторефлексија, временска дистанца и селективност у описивању догађаја, ова врста грађе остаје непроцјењив извор за истраживање политичке, културне и социјалне историје, односно пружа дубљи увид у историјске догађаје, друштвене прилике и личне перспективе учесника. Архив Републике Српске, кроз дјеловање Архива Босанске Крајине, посједује богату збирку мемоарске грађе, која највећим дијелом обухвата сјећања припадника радничког покрета и учесника Народноослободилачког рата. Ова збирка садржи мемоаре који документују политичке, војне и друштвене процесе, али и свакодневни живот. У раду се анализирају методе прикупљања, валоризације и обраде мемоарске грађе, као и њен значај за разумијевање историјских процеса и очување културне баштине.

Душан П. Петронијевић, Дична Српкиња Стоја Кашиковић, Архив Војводине, Архив Републике Српске, Бања Лука 2023, 61 стр.

2026-05-25T16:37:05+02:00

Вредан пажње је издавачки подухват архива Војводине и Републике Српске јер указује на обавештајни рад Стоје Кашиковић и отвара тему посвећену значају жена у време Великог рата. Аутор је за публицистички рад користио позната дела историчара, како би представио борбу српског народа за национална и политичка права на простору Босне и Херцеговине. Допринео је реафирмацији тајног рада заборављене личности у име идеала патриотизма. Драматична дешавања пратила су период аустроугарске окупације, анексије и Велики рат. Аутор осветљава национални рад породице Кашиковић, посвећен Стоји Кашиковић, заборављенoј хероини. Окупациона власт је системским мерама гушила политичка, национална и верска права, путем шпијунирања, праћења, притисака, затварања.

Аранђел Смиљанић, Дипломатија великашке породице Павловић, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, Бања Лука 2024, 224 стр.

2026-05-25T16:29:54+02:00

Прошле године (2024), у издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске, објављена је научна монографија др Аранђела Смиљанића под насловом Дипломатија великашке породице Павловић. Монографија, према ријечима аутора, представља знатно измијењен и допуњен текст његове докторске дисертације – Дипломатија обласних господара у Босни, која је одбрањена 2013. године, на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Аутор нас у књизи, која има 224 стране и 524 напомене, “води” кроз догађаје који су обиљежили посљедње двије деценије XIV и
прву половину XV вијека, у историји средњовјековне Босне, пратећи “развојни пут” великашке породице Павловић, почев од кнеза Павла Раденовића па све до смрти његових потомака – војводе Петра и кнеза Николе Павловића, 1463. године.

ДОПРИНОС МОЗАИКУ “ИСТОРИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ”

2026-05-25T12:51:07+02:00

Погледи на историју Републике Српске из периода њеног стварања и Одбрамбено-отаџбинског рата забиљежени од стране њених стваралаца из најужег политичког руководства Републике Српске са протоком времена добијају све више на значају. Дјела најзначајнијих личности најужег политичког руководства Републике Српске у вријеме њеног стварања, без обзира на карактер и структуру, представљају значајне историјске изворе за проучавање историје Републике Српске. Нека од њих могу се упоредити са “Мемоарима” проте Матеје Ненадовића (1777–1854). Након процеса одбране пред МКСЈ, први предсједник Републике Српске др Радован Караџић 2016. је објавио дјело “Мермерне истине о Босни: Уводна и Завршна реч пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу”.

Др Емил Гаврила: Дјеловање међу Србима Босне и Херцеговине, приредио др Гојко Маловић, Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске и Историјски архив Града Новог Сада, Бања Лука 2023, стр. 159.

2026-05-25T12:37:45+02:00

Пред крај 2023. године Удружење архивских радника и Архив Републике Српске, заједно са Историјским архивом Града Новог Сада, објавили су дјело Др Емил Гаврила: дјеловање међу Србима Босне и Херцеговине. Приређивач поменуте књиге је др Гојко Маловић. Маловић је у овом издању брижљиво одабрао и приредио најзначајније радове које је пријечански адвокат Емил Гаврила (1861–1933) посветио Босни и Херцеговини. Ни датум издања није случајно одабран, пошто се претходне године навршило тачно деведесет година од Гаврилине смрти. Поводом ове годишњице, намјера приређивача је била да објављени извори јаче истакну, односно освијетле, тј. не забораве, његове (Гаврилине) заслуге за Србе Босне и Херцеговине.

КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНО ВИЈЕЋЕ ОПШТИНЕ БАЊА ЛУКА (1960–1978); 1958/1978 (Сумарно-аналитички инвентар)

2026-05-25T12:29:22+02:00

Културно-просвјетно вијеће општине Бања Лука (КПВ БЛ) основано је 1960. као Општинско културно-просвјетно вијећe Бања Лука на основу одлуке Општинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Бање Луке. У свом раду дјеловало је најчешће као Културно-просвјетно вијеће Бања Лука. Оснивачка скупштина одржана је 19. 12. 1960. у Дому културе, уз присуство делегата културно-просвјетних друштава, културних институција и друштвених и јавних радника.

ИЗ РАДА УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У 2024. ГОДИНИ

2026-05-26T14:58:43+02:00

Крајем 2023. из штампе је изашао петнаести број научно-стручног часописа “Гласник Удружења архивских радника Републике Српскеˮ, који је окупио 22 сарадника и донио 30 прилога, и то: 1. Архивистика (3), 2. Историографија (7), 3. Објављивање грађе (7), 4. Прикази и осврти (10), 5. Извјештај о раду Удружења (1) и 6. In memoriam (2).

НЕОБЈАВЉЕНИ ФРАНЦУСКИ ИЗВОРИ У ВЕЗИ СА ХЕРЦЕГОВАЧКИМ УСТАНКОМ 1875–76. ГОДИНЕ ИЗ АРХИВÂ ХЕРЦЕГОВИНЕ И ДУБРОВНИКА

2026-05-22T16:23:06+02:00

У најзначајнијим збиркама рукописне грађе о Херцеговачком устанку 1875–76 године, то јест у оставштини устаничког вођа Михаила Мића Љубибратића (1839–1889) и у папирима које је оставио председник Дубровачког одбора за помагање устанка, адвокат и политичар др Петар Перо Чингрија (1837–1921), академски школован у Падови, има подоста записа на страним језицима. Нарочито занимљивo делује стотинак докумената, непосредно везаних за добровољце из Италије и Француске, који се налазе у Архиву Херцеговине Мостар (АХМ) и Архиву Републике Српске – Подручна јединица Требиње (АРС ПЈТ), те у Хрватском државном архиву у Дубровнику (ДАДУ) у Обитељском фонду Чингрија. Љубибратићева збирка je од средине 1960-их година похрањена у АХМ као Лични фонд Мићо Љубибратић (ФМЉ), док су фотокопије тих истих докумената касније нашле пут до АРС ПЈТ, где се чувају под називом Породична збирка Мићо Љубибратић (ПЗМЉ). Та збирка је одавно позната и увелико коришћена у историографији, нарочито од стране чувене тројице – Васе Чубриловића, Милорада Екмечића и Душана Берића – па и недавно, примера ради, од младог магистра Лазара Радана (2023). Осим тога,
део те сирове грађе је објављен и донекле обрађен, прво од др-а Сава Љубибратића и Тодора Крушевца (1954–60), а затим од нас (2021–24).

Драженко Ђуровић, Политички односи у Босни и Херцеговини 1945–1958, Архив Републике Српске – Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву – Удружење архивских радника Републике Српске, Источно Сарајево – Бањалука 2024, 545 стр.

2026-05-26T14:53:15+02:00

У издању Архива Републике Српске, Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Удружења архивских радника Републике Српске, објављена је монографија др Драженка Ђуровића Политички односи у Босни и Херцеговини 1945–1958. Истоимена монографија одбрањена је као докторска дисертација на Филозофском факултету Универзитета у Београду маја 2022. године под менторством академика проф. др Љубодрага Димића.

СТРАДАЊЕ СТАНОВНИКА ШЕХОВАЦА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 1941–1945. ГОДИНЕ

2026-05-22T14:36:27+02:00

Овај рад говори о страдању недужног цивилног становништва у селу Шеховци, у општини Мркоњић Град у току 1941. године, од стране усташа. Циљ овог рада је да се сачува сјећање на трагични догађај о којем се веома мало зна, а који је по карактеру злочина једнак онима у Дракулићу, Шарговцу и другим познатим стратиштима. Злочин који су усташе починиле у љето 1941. године имао је за циљ да се уништи српско становништво у овом, као и у околним српским селима. О овом догађају постојала су бројна усмена предања, која су временом изгубљена, али и ријетки непотпуни писани трагови. Истраживањем овог догађаја и публиковањем историјских чињеница везаних за њега, сачувао би се од заборава
један злочиначки подухват који се не би смио заборавити.

Зоран Пејашиновић, “Бан Милосављевић: прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име”, Архив Републике Српске, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске, Бања Лука 2023, 234 стр.

2026-05-26T14:36:37+02:00

Монографија “Бан Милосављевић: прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име” аутора др Зорана Пејашиновића представља свеобухватну и детаљну историјску студију о животу и раду једног од најзначајнијих политичких и друштвених актера Бање Луке у првој половини 20. вијека. Ово друго по реду издање, настало на темељима веома популарног првог издања из 2004. године, пружа детаљан преглед живота бана Светислава Тисе Милосављевића, човјека који је својим радом, визијом и одлучношћу створио чврсте основе за модернизацију и развој града, али и истакнуо Бању Луку као важан политички и економски центар.

УПРАВЉАЊЕ ПОТЕНЦИЈАЛИМА И НОВИ ПОСЛОВНИ МОДЕЛИ У УСТАНОВАМА ЗАШТИТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА И КУЛТУРНО-КРЕАТИВНОМ СЕКТОРУ

2026-05-22T14:16:16+02:00

Културно насљеђе је јединствено за сваку друштвену заједницу и због своје важности и потребе очувања на дуге стазе, предмет је изналажења најбољих начина управљања. Да би потенцијaли културног насљеђа били употребљени и искориштени, неминовно је вршити валоризацију овог специфичног ресурса. Овај процес је вишеструк, најприје да укаже на вриједност културних добара и потребу заштите, а потом изнађе могућности кориштења његових потенцијала путем презентације и интерпретације. Потенцијали се користе према моделу одрживог развоја, што значи користити потенцијале у садашњости, а сачувати добро за будуће генерације. Поред дефинисаног законодавног и иституцијалног оквира заштите културног насљеђа у Републици Српској, у раду ће бити представљене могућности за развој нових пословних модела на основу кориштења потенцијала културног насљеђа и остваривање културних, али и економских ефеката, како би се
унаприједила одрживост заштите. Посебно ће се указати на чињеницу да кориштење дигиталних технологија у ове сврхе може служити као добра основа за унапређење традиционалних алата, тј. развијање нових модела управљања, као и да је континуирана презентација културног насљеђа и промоција очувања културних добара императив заштите.

Bojan Stojnić, Apoteke i apotekari u Bosanskoj Krajini (1879–1941), Arhiv Republike Srpske i Udruženje arhivskih radnika Republike Srpske, Banja Luka, 2024, 305 strana

2026-05-25T16:41:06+02:00

U izdanju Arhiva Republike Srpske i Udruženja arhivskih radnika Republike Srpske 2024. godine objavljena je knjiga autora dr Bojana Stojnića Apoteke i apotekari u Bosanskoj Krajini (1879–1941), čije objavljivanje je, između ostalih, podržano od strane Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske i Ministarstva kulture Republike Srbije. Dr Bojan Stojnić, istoričar, arhivski savjetnik i direktor Arhiva Republike Srpske, autor je i koautor velikog broja knjiga i naučnih i stručnih studija i članaka iz istorije i arhivistike. Autorovo područje interesovanja je i istorija zdravstva, u okviru čega je, lično ili u koautorstvu, obrađivao više značajnih
zdravstvenih tema i ustanova, i objavio niz originalnih i stručnih radova u reprezentativnim časopisima. S obzirom na to da je u dosadašnjoj obradi istorije zdravstva Banjaluke i okoline oblast apotekarske djelatnosti prilično skromno istražena i prikazana, ova jedinstvena i bogato ilustrovana knjiga predstavlja izvrstan prikaz rada apoteka i apotekara u Bosanskoj Krajini i njihov doprinos razvoju zdravstvene zaštite u periodu od 1879. do 1941. godine.

Јован Б. Душанић-Липљански, Горостас из Сарајева Глигорије М. Јефтановић и његово доба, Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске, Историјски архив Града Новог Сада, Бања Лука 2024, 232 стр.

2026-05-25T16:33:58+02:00

Публицистичко дело Јована Душанића посвећено Глигорију М. Јефтановићу (7.2.1840–15.3.1927) издавачки је подухват архива и архивских радника Републике Српске из Бањe Луке и Новог Сада.
Глигорије Јефтановић је српски трговац, велепоседник и народни вођа великог угледа и значаја за српску историју. Рад је реафирмисао улогу личности Глигорија Јефтановића на прелому векова и великих политичких ломова везаних за османску власт, аустроугарску окупацију, анексију, балканске ратове и Први светски рат.

Милан Ристовић: "Путовање Карла Блума кроз Балкан 1942–1943. Прилог за историју Порајмоса", Чигоја штампа, Београд 2023, страна 104

2026-05-25T16:25:48+02:00

Књига “Путовање Карла Блума кроз Балкан 1942–1943. Прилог за историју Порајмоса” односно “Karl Blum’s Journey through the Balkans, 1942–1943., A contribution to the history of Pharrajmos” аутора Милана Ристовића представља детаљан и важан допринос историји страдања Рома, посебно у контексту Југославије и Балкана током Другог свјетског рата. Овај двојезични рад се не бави само судбином Карла Блума и његове “извођачке групе”, већ и ширим историјским приликама које су обликовале страдање Рома на Балкану током трагичног периода Другог свјетског рата.

Др Емил Гаврила, Дјеловање Међу Србима Босне и Херцеговине, Приредио др Гојко Маловић, Бања Лука 2023, 159 стр.

2026-05-25T12:42:26+02:00

Историчар др Гојко Маловић приредио је за штампу одабране радове еминентног националног радника др Емила Гавриле, познатог по деловању међу Србима у Хабзбуршкој монархији, а посебно у Карловачкој митрополији и у Босни и Херцеговини. По образовању правник, полиглота, стекао је звање доктора наука, радио као адвокат, од студентских дана привржен Милетићу, уређивао је Заставу. Личност Гавриле уско се везује за борбу српског народа у Босни и Херцеговини за црквено-школску аутономију у периоду 1896–1905. Наставио је национални рад као повереник српске владе. Као породични пријатељ Глигорија Јефтановића, стајао је иза рада Српске ријечи. Добио је 1901. звање првог референта Генералног конзулата Краљевине Србије у Будимпешти. Његова огромна лична архива током Великог рата је највећим делом однета од стране аустроугарске власти. Гаврила је рат провео у казнионицама, а после рата је духом клонуо.