ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ЗАНЕМАРЕНИ ПРИВАТНИ ПОДАЦИ ИЗ ЛИЧНОГ ФОНДА МИЋЕ ЉУБИБРАТИЋА У АРХИВУ ХЕРЦЕГОВИНЕ И АРХИВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

РЕНЕ ГРЕМО — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Михаило Мића/Мићо Лазaров Љубибратић (Љубово, код Требиња, 1839 – Београд, 1889) заузима почасно место у историји Балкана. По Милораду Екмечићу, био је ,,најистакнутији српски национални вођа свога времена”,1 док га Душан Берић држи за ,,једног од најзначајниjих људи у историји Српске националне револуције”.2 Каријеру је почео крајем 1850-их година као ађутант, а касније секретар чувеног устаничког вођа Луке Вукаловића. У првој фази следећег устанка, тог великог 1875–1878, постао је надвојвода Доње Херцеговине, све док није снажним упливом црногорског књаза био потиснут из свог кршевитог завичаја, а коначно ухапшен и одведен од стране Аустрије.

ПАМЋЕЊЕ И СЈЕЋАЊЕ НА ЈЕДНОГ ОД СТВАРАЛАЦА И ДРЖАВОТВОРАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ПРОФ. ДР НИКОЛУ КОЉЕВИЋА (1936–1997), У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ОД 1997. ДО 2020. ГОДИНЕ

ОСТОЈА РАИЛИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Аутор је у раду анализирао однос према лику и дјелу проф. др Николе Кољевића у Републици Српској од његове смрти до 2020. године. То је урађено кроз три посеб-но насловљена поглавља (Манифестације, награде и признања; Публикације и радови; Биста и спомен-плоча). У периоду нешто дужем од двије деценије (1997–2020) сјећање на овог стварао-ца Републике Српске његовано је промјенљивим интензитетом и у различитим формама. Нај-више компликација било је око постављања Кољевићеве бисте у његовом родном граду. Пред-ложено је неколико корака како би успомена на овог ствараоца и потпредсједника Српске била сачувана за будуће нараштаје.
Кључне ријечи: Историја Републике Српске, Никола Кољевић, култура сјећања и пам-ћења.

МАНАСТИР ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПРЊАВОРУ

Платон (Јовић) — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Манастир покрова Пресвете Богородице налазио се у Прњавору, прекопу-та данашњег Средњошколског центра у Улици Раде Врањешевић 1. При Манастиру је постоја-ло дјечије сиротиште, а монахиње су радиле у Бановској болници као сестре болничарке. Сестринство је протјерано 1941. године, а манастирска здања национализована, оскрнављена и срушена. Сестре овог манастира обновиле су општежиће у Манастиру Гомионици 1949. годи-не. Манастир је тренутно угашен, имовина отуђена и оскрнављена.
Кључне ријечи: Манастир покрова Пресвете Богородице у Прњавору, Василије Стриљ-чек, православље, монаштво, монахиње.

ПЕРЦЕПЦИЈА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ИСТОРИЈЕ У РАДОВИМА ВЛАДИМИРА ЋОРОВИЋА ОД 1921. ДО 1923. ГОДИНЕ – ОДАБРАНИ РАДОВИ*

АЛЕКСАНДРА КОСТАДИНОВИЋ-РАЧИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

У горенаведеном раду биће ријечи о одабраним темама из средњовјековне историје које су биле предмет проучавања Владимира Ћоровића почетком двадесетих година XX вијека. Тих година, али и касније, Ћоровић је све више своја истраживања усмјеравао ка пољу историјске науке, расправљајући, готово, о свим временским периодима, почев од раног средњег вијека па до догађаја из савремене историје, којима је и сам свједочио. Када је ријеч о средњовјековној историји, Ћоровићева пажња, између осталог, била је усмјерена на проучава-ње историјских личности попут босанског бана Кулина, затим на правилније читање и издава-ње бројних записа и натписа, а нису му биле стране ни теме везане за историју Дубровачке републике, односно за њену сарадњу са појединим босанским обласним господарима, настоје-ћи да на основу расположивих, али, прије свега, релевантних извора и литературе прикаже одређене догађаје. Иако данашња историографија, с једне стране, подржава научне резултате до којих је дошао Владимир Ћоровић, с друге стране историчари му и оспоравају одређене тврдње, сматрајући да су, у много чему, превазиђене и неприхватљиве. Руководећи се напријед реченим, у раду који је пред нама, настојаћемо да укажемо у чему је то Ћоровић гријешио у својим расправама, чланцима и приказима, у којима је обрађивао средњовјековне теме, у горепоменутом временском периоду, али и да истакнемо све оне његове научне резултате који су и дан-данас прихваћени у историјској науци.
Кључне ријечи: Владимир Ћоровић, историја, историографија, средњи вијек, бан Кулин, записи, натписи, Дубровачка република, Сандаљ Хранић

ПРВИ БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ ИНЖЕЊЕРИ: СИМО МИРКОВИЋ (1865–1925)

ЈЕЛЕНА БОЖИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Тема рада је живот и стваралаштво Симе Мирковића, једног од првих инжењера у Босни и Херцеговини. Рођен је у селу Колунић код Босанског Петровца, у породи-ци с дугом традицијом самоучке писмености. Након завршене Велике реалке у Раковцу, тада код Карловца, завршио је студиј грађевине на Техничком универзитету у Грацу. Најприје је био запослен у окружним областима Бихаћ (18971903) и Травник (19031910), одакле је пре-мјештен у Одјељење за богоштовље и наставу Земаљске владе Сарајеву. У Краљевини СХС је до смрти био директор Грађевинске дирекције у Сарајеву. Посебно је значајан његов допринос просвјетном и културном животу Срба у Српском просвјетном и културном друштву „Просвје-та”, чији је био један од оснивача (1902), потпредсједник (19101912), предсједник (19121924) и од 1924. почасни члан. Као предсједник „Просвјете” је на бањалучком Велеиздајничком про-цесу 1916. осуђен на десетогодишњу затворску казну, коју је издржавао до завршетка Првог свјетског рата. Сахрањен је уз највише почасти на сарајевском Православном гробљу ,,Св. Марко” у Кошеву, а „Просвјета” и службеници Грађевинске дирекције су му подигли импозан-тан надгробни споменик, који својом оригиналном архитектоником и високом естетским доме-том представља значајан национални културно-историјски споменик.
Кључне ријечи: Симо Мирковић, инжењер, Колунић, Земаљска влада, Грађевинска дирекција, СПКД „Просвјета”, надгробни споменик.

ИЗ РАДА УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У 2021. ГОДИНИ

ЗОРАН С. МАЧКИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Са малим закашњењем, узрокованим пандемијом вируса корона и наређеним епидемиолошким мјерама, Изборна скупштина Удружења архивских радника Републике Српске одржана је 19. фебруара 2021.
За предсједника Удружења са четворогодишњим мандатом изабран је Душан Поповић, за чланове Управног одбора мр Бојан Стојнић (предсједник), мр Владан Вуклиш, мр Маријана Тодоровић Билић, Силвана Вуковић и Љубица Ећимовић, а за чланове Надзорног одбора Верица Јосиповић (предсједник), Вело Шурбат и Милена Велић. Поред избора органа Удружења, Скупштина је усвојила Извјештај о раду, Извјештај о финансијском пословању и Програм рада.

Осврт на књигу Момира Ћелића Кад више немаш кога питати

ЂОРЂЕ МИКИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Упућујем двоструке честитке аутору. Прво, што је по професији математичар, доктор математичких наука, којем у своје време није било равна на Бањалучком универзитету, а друго, што је своју књигу, каква не постоји на нашем језичком простору, написао као сећање у литерарном духу.
На ову књигу и њен дух писања упутило га је читање страних аутора и њихових дела и непрестано маштање о писању аутобиографије своје и своје поро-дице и окружења. За узор му је најпре послужио француски писац Марсел Пруст романом У трагању за изгубљеним временом. Пруст је инспирисао и нашег ауто-ра и норвешког писца Карл Уве Кнаусегера у делу Моја борба, у којем описује свој живот и живот своје породице. У том правцу га је упутио и охрабрио познати српски писац Борислав Михаиловић Михиз делом Аутобиографија о другим.

Мара Шовљаков: Глад у Босни и Херцеговини и смештање 10.000 деце у Карловачку митрополију 1917–1920

МОМИР Н. НИНКОВИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Једно од најтежих – по размерама и последицама – искустава и искушења са којима се током Великог рата суочио српски народ била је глад. Ако бисмо покушали да саставимо списак од десетак „кључних речи”, појмова који су обележили његово историјско кретање у периоду од 1914. до 1918. године, за ту појаву би морало да се нађе места. Уз смрт, страдање, терор, бол, патњу, трауму, јунаштво, подвиг, ослобођење и уједињење, Први светски рат је за Србе био и „време глади”. Било је то – у пуном значењу те речи – колективно искуство. У већој или мањој мери глад су осетили готово сви. Она је погодила како становништво две српске краљевине тако и поданике Аустроугарске, која је имала великих тешкоћа у вези са „прехрамбеним питањем” (посебно на просто-ру Херцеговине, Босне и Далмације).

НАРОДНИ ОДБОР ОПШТИНЕ ПОДГРАДЦИ (1952–1958); 1952/1958

МИРЈАНА ИВАНИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Народни одбори општина у БиХ почели су са радом доношењем Закона о подјели територије НР БиХ на срезове, градове и општине у мају 1952. године. У раду су дати основни подаци о архивском фонду Народни одбор Општине Подградци, историјату ствараоца фонда, његовој административно-територијалној надлежности и унутрашњој организацији као и основни подаци о архивској грађи. Рад је настао након сређивања и обраде фонда и израде сумарно-аналитичког инвентара.
Кључне ријечи: Народни одбор Општине Подградци, закон, статут, унутрашња организација, мјесни уреди, мјесни одбори, зборови бирача, матична подручја, архивска грађа.

МОГУЋНОСТИ РЈЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА НЕЗАПОСЛЕНИХ ИСТОРИЧАРА – ГРАДСКИ И ОПШТИНСКИ ИСТОРИЧАР

АРАНЂЕЛ СМИЉАНИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Проблем незапослених историчара све више се уочава. Постојеће могућности су такве да се у будућност не може гледати са оптимизмом. Због тога је неопходно проналазити нове могућности за запошљавање дипломираних историчара. Једна од њих јесте идеја да се у сваком граду и општини Републике Српске запосли по један историчар који би се бавио локалном историјом. Тиме би се остварила двострука корист – добили бисмо квалитетне локалне монографије, док би проблем незапослених историчара у великој мјери био ријешен. Ову идеју сам већ промовисао на научном скупу на Филозофском факултету у Тузли и на Округлом столу о положају наставе историје у Републици Српској који је организовала Академија наука и умјетности Републике Српске. Сматрам да је неопходно непрестано понављање ове идеје, а најчитанији историјски часопис у Републици Српској је као створен за њену нову промоцију, уз саопштавање конкретних планова како би иста била остварена.
Кључне ријечи: проблем незапослености, студијски програм историје, школе, струка, запошљавање изван струке, локалне монографије, градски и општински историчар.

ЂАЧКИ ДОМОВИ У БАЊАЛУЦИ ОД 1945. ДО ЗЕМЉОТРЕСА 1969.

ВЕРИЦА ЈОСИПОВИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

У раду су приказани оснивање и рад ђачких домова или интерната, како су их чешће називали, у Бањалуци послије Другог свјетског рата до земљотреса 1969. Да би се обезбиједио смјештај ученика који су долазили у Бањалуку из мјеста гдје није било средњих школа и како би се олакшало школовање ратне сирочади, сељачке и радничке дјеце, отварани су ђачки домова (мушки, женски, ученика у привреди, Учитељске школе, а касније и осталих средњих стручних школа). Рад се бави и проблемима с којима су се сусретали питомци и запо-слени, углавном због недостатка новца. Поменута су и имена васпитача и управника домова, људи који су се својим стручним радом трудили да неким питомцима олакшају одвојеност од породице, некима да замијене изгубљене родитеље, бринули се о њима за вријеме школовања, оспособили их за самосталан живот и често им помагали при запошљавању.
Кључне ријечи: НР БиХ, Бањалука, ђачки домови, школовање, питомци, васпитачи, управници.

ПОВОДОМ 110 ГОДИНА ОД ПОДИЗАЊА И 20 ГОДИНА ОД ОБНОВЕ ХРАМА СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У СЕЛУ СМОЉАНА

БОШКО М. БРАНКОВИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

У тексту је приказана кратка историја Храма Светог пророка Илије у селу Смољана, Општина Босански Петровац, Епархија бихаћко-петровачка. Храм Светог пророка Илије 2021. обиљежава 110 година од подизања – 1911/1912. и 20 година од обнове – 2001, након што је срушен 1995. године од стране Армије Босне и Херцеговине. Кроз кратку истори-ју храма сјетили смо се имена епископа, свештеника и вјерника који су од његовог подизања до данас чували и одржавали, не само храм него и националну и вјерску припадност народа који је живио и који данас живи на том простору.
Кључне ријечи: Храм Светог пророка Илије, Смољана, Епархија бихаћко-петровачка.

IZGRADNJA PUTNE MREŽE U VRIJEME AUSTROUGARSKE UPRAVE: PUT BANJA LUKA - JAJCE (1892–1896)

JELENA BOŽIĆ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Predmet prezentovanih istraživanja je izgradnja državnog puta Banja Luka – Jajce, koji je u prvom dijelu rada posmatran u kontekstu organizacije građevinske službe i zakonodavstva u oblasti izgradnje i održavanja puteva, sa posebnim osvrtom na obavezu kuluka. Trasiran na nepovoljnom brdsko-planinskom terenu, za čije je savladavanje bilo potrebno izgraditi mostove, galerije i tunele, ovaj put 1. klase predstavlja izvanredan građevinski poduhvat koji je realizovan 18921896. zahvaljujući iskusnim inženjerima Zemaljske vlade Bosne i Hercegovine na čelu sa Edmundom Stixom. Izgradnjom ovog puta dugog 72 km Banja Luka je povezana sa glavnim gradom Sarajevom i morem, a preko Gradiške sa Bečom. Lakši i brži saobraćaj ljudi i dobara podstakao je i unaprijedio mnoge privredne grane. Izgradnja ove i danas važne saobraćajnice (magistralni put M 16) trasirane kroz izuzetno atraktivan prirodni pejzaž dolinom Vrbasa, sa nizom značajnih srednjovjekovnih gradova i drugih graditeljskih spomenika, bila je preduslov za početak i razvoj turizma u ovom dijelu zemlje.

Ključne riječi: državni put Banja Luka – Jajce, zakonodavstvo, tehnički standardi, izgradnja, austrougarska uprava.

DIGITAL ACCESS OF ARCHIVAL HOLDINGS IN THE ARCHIVES OF THE REPUBLIC OF SRPSKA

VESNA ĐAIĆ-SKONDRIĆ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Basic tasks of the archival profession is to collect, protect, preserve, arrange, describe, and make archival records it holds accessible to a wide audience in accordance with the legislative and professional archival criteria. Providing access to archival and historical holdings via digital accessibility is the next step in the archival profession and starts at a local level and moves upwards, keeping in mind the sense of a wider, global space of profession, knowledge, and culture. The Archives of the Republic of Srpska has developed an online repository of archival metadata and digitized records in order to enable online access to the treasures of the Archives, while adhering to archival standards at the same time. This enables the accessibility, but also the promotion of archival treasures as cultural heritage.
Keywords: archival holdings, online access, open-source software, digital platform, cultural heritage.

ХИПОКРАТ И КЛИО У РАДОВИМА ДР АЛЕКСАНДРА С. НЕДОКА

МИЛЕНА ЖИКИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Истраживачки резултати доктора медицинских наука Александра С. Недока обухватају теме из домена медицине и историје. Више од стотину написаних радова из области интерне медицине и историје медицине иду у прилог посвећености, истрајности и преданости одабраним животним позивима. Науч-на мисао др Недока и у десетој деценији живота расветљава неистражене теме и отвара нове путеве у спознавању истине Хипократа и Клиа.

ДЕЛО ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица

ОСТОЈА РАИЛИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица објавио је 2019. године капитално дело за проучавање историје Републике Српске на 914 страница, под насловом „Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата”. Књига је, у луксузном издању, штампана у Јавној установи „Службени гласник Републике Српске” у тиражу од 400 примерака.
Списку смртно страдалих, према азбучном реду презимена жртве, прет-ходи на нешто више од 50 страница својеврсна студија која чини саставни део ове књиге (стр. 7–59). Овај део публикације подељен је у четири целине: Историјски развој ратног права и настанак обавезе пописа жртава рата (стр. 7–10), Југословенска криза и настанак Републике Српске (стр. 11–23), Пројекат пописа жртава Одбрамбено-отаџбинског рата (стр. 24–35) и Резултати истраживања (стр. 36–57). Кориштени извори и литература разврстани су у две посебне целине: Извори и Литература (стр. 58–59). Списак смртно страдалиј жртава, пореданих по азбучном реду презимена жртве, чини највећи део „Жртава Одбрамбено-отаџбинског рата” (стр. 61–914).

Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека

БОЈАН СТОЈНИЋ — Thu, 31 Mar 2022 00:00:00 +0200

Монографија Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека објављена је поводом осам вијекова аутокефалности Српске православне цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Издавачи ове монографије су Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, а објављивање је помогао Републички секретаријат за вјере Владе Републике Српске.
Аутори монографије су Славољуб Лукић, доктор теологије, Бојан Вујиновић, мастер археологије, и Марко Јанковић, мастер историје. Монографија је подијељена на четири цјелине: ,,Црквене прилике на подручју садашње Бања-лучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године”, ,,Базилике на простору садашње Бањалучке епархије”, ,,Активни манастири” и ,,Угашени манастири – манастиришта и црквишта”. Свако од поглавља је зао-кружена цјелина и може стајати самостално.