ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ДВА АРТЕФАКТА ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРОФ. ДР НИКОЛЕ КОЉЕВИЋА ИЗ ЗБИРКЕ ЗА ИСТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЈУ МУЗЕЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ОСТОЈА РАИЛИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Аутор је у раду анализирао два артефакта из заоставштине потпредсједника Републике Српске проф. др Николе Кољевића (1936–1997) који се налазе у Збирци за историју Републике Српске ЈУ Музеј Републике Српске. Ради се о документима који су проистекли из периода Кољевићевог средњошколског и факултетског образовања. Кољевићево свједочанство из Прве мјешовите реалне гимназије у Бањалуци и Уписница (Индекс) са Филозофског факул-тета Универзитета у Београду потичу из исте, 1955. године. Наведена два документа предста-вљају значајне историјске изворе за проучавање личности и дјела проф. Кољевића, као једне од најзначајнијих личности из историје Републике Српске. На овај начин, са претходно приређе-ном дипломом о одбрањеној докторској дисертацији, заокружен је сегмент приређивања арте-факата из периода Кољевићевог образовања који се налазе у Збирци за историју Републике Српске ЈУ Музеј Републике Српске.

Момчило Вуковић Бирчанин, Вук Караџић: револуционар српског књижевног језика (1787–1864),

ДАНИЛО ЗЕЦ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Вук Караџић: револуционар српског књижевног језика (1787–1864) је ауторско дјело Момчила Вуковића Бирчанина, официра Југословенске војске који је рат провео у заробљеништву, а упамћеног највише по функцији приватног секретара краља Петра II у Паризу првих поратних година. Прво издање ове књиге објављено је у Минхену 1980. године, док је ово издање приредио Жељко В. Марковић. Историјском архиву Ужице уступљена су права на објављивање Вуковићевих дјела у Србији. Ова књига представља још једно у низу оних које је писао Бирчанин, а које је доживјело своје ново издање са додатним напоменама и појашњењима. Раније су објављене његове књиге Како да добри Бог, Петар II Петровић Његош (1813–1851), Краљ Петар II Карађорђевић (1923–1970). Књига је објављена у коиздаваштву Историјског архива у Ужицу, Архива Војводине, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске, а само објављивање подржало је Министарство просвјете и културе Републике Српске.

СПОМЕНИК НА ЗЕБРЊАКУ

НАДА ПЕТРОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Споменик на Зебрњаку подигнут је у част хероја Кумановске битке из Првог балканског рата 1912. Дело је чувеног архитекте Момира Коруновића. Споменик је осве-штан 1937. године. Када је Немачка окупирала Југославију, већи део Македоније и Јужне Срби-је окупирала је Бугарска. Рушење споменика на Зебрњаку почело је већ априла 1941, а 24. маја 1942. године споменик је миниран и његов торањ срушен.

КЊИГА ПЕТРА КУНИЋА О “ДРЖАВНОСТИ”

ЂОРЂЕ МИКИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Ових дана је својом књигом “Борба за државност српског народа у Хрватској и Босни и Херцеговини” професор др Петар Кунић показао једноставно да код нас не постоји књига о државности, иако је држава сваком народу основа за живот.
Професор Кунић овом својом књигом показује се као Платон књигом “Држава”. Истовремено се показао као наш савремени писац, постали политичар и борац за државу Никола Кољевић књигом “Од Платона до Дејтона”, која представља и почетак и завршетак историјске и тадашње борбе српског државотворног народа за Републику Српску у Босни и Херцеговини.

ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ БОЖИДАРА М. ЈАНКОВИЋА, ГЕНЕРАЛА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ И КРАЉЕВИНЕ СХС (БЕОГРАД, 1849 – НОВИ, 1920)

НАДА ПЕТРОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Биографија Божидара М. Јанковића, генерала и министра војног Краљевине Србије стоји у непосредној вези с Првим балканским ратом и Кумановском битком, којом је вратио Косово и Метохији Србији.
Рођен је у Београду 1849, а умро у Новом 1920. године. По завршетку Војне академије, током службе напредовао је од потпоручника до генерала 1902. године, када је и постављен за команданта Моравске дивизијске области. Учесник је Српско-турског рата, Другог српско-турског рата, Српско-бугарског рата, Првог и Другог балканског рата и Првог светског рата. У Првом балканском рату је командовао Трећом армијом, која је ослободила Косово и Мето-хију. Носилац је највиших домаћих и страних одликовања.

Боривоје Милошевић, Сабља, перо и крст. Српско свештенство у Босни и Херцеговини (1878–1914)

ДРАГАНА РИСОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Боривоје Милошевић је професор Националне историје XIX вијека на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. У својим бројним науч-ним радовима фокусирао се на историју православног свештенства и Српске православне цркве, као и на историју школства и вјерске прилике у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске управе. Сабља, перо и крст. Српско све-штенство у Босни и Херцеговини (1878–1914) његово је најновије дјело и пред-ставља резултат вишегодишњих истраживања у архивима и библиотекама како Републике Српске тако и Републике Србије, као и рада на подручју историје Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, које је у српској историо-графији парцијално обрађено.

ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ЂОРЂЕ МИКИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Грчке владике фанариоти нашли су се на челу Српске православне цркве у османском дијелу царства и у саставу Цариградске патријаршије. Томе је претходило укидање Пећке патријаршије 1766. и довођење у Босну и Херцеговину, у све три њене епископије – Дабробосанску, Захумско-херцеговачку и Зворничко-тузланску – Грка митрополита и њихов останак до краја османске власти. Ова промјена је учињена по договору између Високе порте и Цариградске патријаршије из политичких разлога, са политичким и економским посљедицама по Српску православну цркву, њен народ и свештенство, а у корист и Порте и Патријаршије и њених митрополита у Босни и Херцеговини.
Ову спрегу нису могли да промијене ни реформски закони које је Турска донијела под притиском великих сила, Гилхански хатишериф 1839. и Саферска наредба 1859. године, који су намијењени поправци положаја хришћана и њиховом изједначавању са правима муслимана. Истовремено се то односило и на права хришћанске цркве и њеног свештенства. Како није долазило до суштинских промјена ни у народу ни у цркви, то је доводило до устанака и народа и свештенства и против власти и против Грка митрополита.
Ток устанака од 1858. године прати настојање Порте да сазове скупштину представника Православне цркве, која се састала у Цариграду 1858. Она је радила, у тешким условима, до 1863. године. У међувремену је 1862. донијела “Уредбу”, којом је настојала да уреди стање Православне цркве и њеног свештенства, у које би се уклопили и грчки митрополити.
У раду са Грцима митрополитима и сарадњи са њима народа и свештенства и њиховог јачања и организовања, велику улогу је имао новонастали српски трговачки и занатски слој организован у црквене општине. Он је око цркве ојачао моћ општина, школа и око манастира моћ духовних завода у подизању школовања калуђера и свештеника и слабљења Грка митрополита, чији је крај донио устанак 1875. и аустроугарска окупација 1878. године.

Рене Гремо, Громогласно амазонство једне холандске фрајле: Жана Меркус (Јеаnne Merkus) у Херцеговини и Србији за време устанка и рата 1875–76.

Мара Шовљаков — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су књигу “Громогласно амазонство једне холандске фрајле: Жана Меркус (Јеаnne Merkus) у Херцеговини и Србији за време устанка и рата 1875–76. Грађа и прилози”. Књигу је приредио, предговор и део прилога напи-сао Рене Гремо (René Grémaux).

ЗБИРКА ФОТОГРАФИЈА У АРХИВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ДAНИЛО ЗЕЦ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

У овом тексту се пише о збирци фотографија која се чува у Бањој Луци, у Архиву Републике Српске, њеном формирању, прикупљању фотографија, чувању и саставу. Поред тога дат је кратак осврт на развој фотографије у општем смислу и на развој фотографије у Босни и Херцеговини и Бањој Луци. На крају овог рада дата је перспектива сређивања фотографија као и активност Архива Републике Српске у даљем прикупљању ове грађе.

СПИС ДРАГОМИРА МАЏАРА – ИЗВОР ЗА ГЕНЕАЛОГИЈУ ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ И ИСТОРИЈУ ДОЊЕГ ЈЕЛОВЦА

ЈОВАНА ПАВЛОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Рад доноси издање текста Драгомира Маџара, генеалогију и приповест о породици Маџар и осталима са којима се налазе у родбинским везама. Стил и особености кази-вања приповедача нису мењани, чиме се сачувала изворност говора и наречја овог поткозар-ског села. Спис је важан како због локалног плана тако и за сагледавање судбине српског сео-ског становништва у геноцидној политици Независне Државе Хрватске 1941–1945. године.

ЕКСХУМАЦИЈА И ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЛЕШЕВА ИЗ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ У РЕЦИ САВИ ТОКОМ 1945. ГОДИНЕ

ЈОВАН ОБРАДОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Током 1945. године, свесни пораза, усташе крећу са убрзаном ликвидаци- јом логора Јасеновац и преосталих заточеника у логору. Услед проблема приликом уништава- ња тела, прибегавају бацању лешева у реку Саву. Многе од жртава су претходно убијeне, а затим бачене у реку, док су неке оковане и у реку бацане живе. Многе од жртава су Савом допловиле до Шапца, одакле су, у организацији Земаљске комисије, извлачене на обалу, где је покушана њихова идентификација. Убрзо по ослобођењу логора Јасеновац Анкетна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача на лицу места је извршила увиђај у лого- ру и покушала да идентификује лешеве који су се налазили дуж обале и у самој реци Сави.

ДОДАТАК ЉУБИБРАТИЋЕВОМ ПИСМУ КЊАЗУ НИКОЛИ ИЗ ЛИНЦА ОД 1. МАЈА 1876

РЕНЕ (RENÉ) ГРЕМО (GRÉMAUX) — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

После објављивања писама војводе Мића Љубибратића упућених књазу Николи у претходном броју ГУАРРС-а,1 сазнали смо, љубазношћу једног коле-ге, за прилог Исаила Томића из давне 1894. године. У новосадском листу Наше доба он је објавио фељтон састављен од дугачког писма, насталог као протест на оштру критику на његов рачун од стране званичних новина Црне Горе. Писмо датира од 1. маја 1876, а послато је књазу из заточеништва у Линцу.2 Пошто нисам успио да пронађем оригинал тог писма, користио сам Љубибра-тићеву копију или концепт-писмо из заоставштине Матије Бана. Господин Томић је располагао оригиналом који, нажалост, није објавио до самог краја, а из патриотских побуда сличних ауторовим, јер ни Љубибратић није хтео да критикује владара мање српске државе у јавности, знајући да би непријатељи уједињеног Српства то искористили.

ИЗ РАДА УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У 2023. ГОДИНИ

ЗОРАН С. МАЧКИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Крајем 2022. из штампе је изашао четрнаести број “Гласника Удружења архивских радника Републике Српскеˮ, који је окупио 12 сарадника и донио 22 прилога, и то: 1. Архивистика (1), 2. Историографија (5), 3. Објављивање грађе (2), 4. Прикази и осврти (11), 5. Библиографија (1), 6. Извјештај о раду Удруже-ња (1) и 7. In memoriam (1).

ЕПИСКОП САВА ДЕЧАНАЦ КАО УЧИТЕЉ У ПЕЋИ 1864–1867

ЈОВАНА ГОГИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Рад се бави приказом дела грађе Личног фонда Епископ Сава Дечанац која говори о епископу Сави као учитељу у Пећи. Сматрамо да ће ови подаци помоћи у расветљава-њу школских прилика у Старој Србији средином XIX века и дати допринос изучавању историје просвете и школства у овим специфичним историјским и друштвеним приликама. Лични фонд Епископ Сава Дечанац у оквиру групе Грађа других људи о творцу фонда садржи руком писану биографију епископа Саве, чији део је у раду приказан. Биографија је писана у више сличних примерака од по 15 листова, која је према нашој процени, писана вероватно 20-их година XX века. Није познат аутор биографије.

Аранђел Ј. Смиљанић, Ревеник (од Градине до Кадињаче). Монографија села

ГОРАН ЂУРАН — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

У издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је монографија Ревеник (од Градине до Кадињаче) аутора проф. др Аранђела Ј. Смиљанића. Рецензенти монографије су проф. др Драгиша Д. Васић и проф. др Бошко М. Бранковић.
Монографија је обима 716 страница са 2.604 напомене. Настала је као резултат седмогодишњег истраживачког рада, коришћењем необјављене исто-ријске грађе из архива у Сарајеву и Бањалуци, надгробних натписа, објављених извора, релевантне литературе и усмених изјава.

ДЈЕЧИЈИ ДОМОВИ У БАЊАЛУЦИ ОД 1945. ДО ЗЕМЉОТРЕСА 1969.

ВЕРИЦА ЈОСИПОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

У раду је приказано оснивање и рад дјечијих домова у Бањалуци послије Другог свјетског рата до земљотреса 1969. Рад се бави и проблемима с којима су се сусретали штићеници и запослени, углавном због недостатка новца. Наведени су датуми оснивања и уки-дања домова, прилике у којем су дјеца боравила, број питомаца и особља у домовима, имена управника. Рад је написан на основу архивске грађе фондова Окружни народни одбор Бањалу-ка, Срески народни одбор Бањалука и Обласни народни одбор Бањалука.

Бојан Б. Димитријевић, “Војска брза као вјетар” – Војска Републике Српске у рату 1992–1995

ДАНИЛО ЗЕЦ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Иако је од Дејтонског мировног споразума прошло скоро тридесет година, многе теме из Одбрамбено-отаџбинског рата нису затворене, а хашким пресудама и селективном правдом су још више продубљене и замршене. Дејтонским споразумом наметнута рјешења само су зауставила оружани конфликт, али нису створила здраво и мирно окружење за све становнике Босне и Херцеговине. Након “договора” у Охају све је очитије да су се на простору Босне и Херцеговине развила три потпуно одвојена друштва, загледана свака ка својој звијезди водиљи чији се путеви скоро никако не састају. На све то, функција Високог представника, која све више подсјећа на аустроугарског заједничког министра финансија, чини то да се проблеми затрпавају испод пијеска, чиме се ова три друштва све више конфронтирају. Кривична одговорност и забрана да се прошлост и поглед на грађански рат у Босни и Херцеговини не смије посматрати без дурбина хашких пресуда, представља грубо кршење слободе говора. Оно представља забрану бављења науком онима који указују на многе мањкавости рада Међународног кривичног суда за бившу Југославију.

VATROGASNA DRUŠTVA U SISTEMU ZAŠTITE OD POŽARA U BOSNI I HERCEGOVINI U PERIODU AUSTROUGARSKE UPRAVE

JELENA BOŽIĆ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Predmet rada je istraživanje osnivanja, finansiranja i opremljenosti prvih vatrogasnih društava u sistemu zaštite od požara u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske uprave (1878–1918), kada počinju djelovati i prva osiguravajuća društva. Nastojanjem Zemaljske vlade i inicijativama uglednih građana i čelnika lokalnih vlasti, u svim okružnim i većini kotarskih gradova se po uzoru na zemlje Monarhije, osnivaju dobrovoljna vatrogasna društva. Zbog oskudnih i neredovnih izvora finansiranja, uglavnom od donacija i dobrovoljnih priloga, njihovo snabdijevanje vozilima i potrebnom opremom nije uvijek bilo adekvatno. I pored niza organizacionih, materijalnih i kadrovskih ograničenja, vatrogasna društva su ispoljavala spremnost i entuzijazam u vršenju svoje humane i društveno odgovorne djelatnosti.

Рене Гремо, Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839–1889). Споменица

МАРА ШОВЉАКОВ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Ретка је прилика, а изузетно задовољство приказати књигу из национал-не историје чији је аутор странац, антрополог из Холандије Рене Гремо (René Grémaux), под насловом “Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839–1889). Споменица”,у издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радни-ка Републике Српске у Бањалуци. Рецензенти Споменице су др Боривоје Мило-шевић и др Радован Субић.

СВЕТИ СТЕФАН ТРОНОШКИ

ГВОЗДЕН НЕНАДОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Циљ овог рада је да прикаже до сада познате податке и истраживања о животу и делу архимандрита троношког Стефана Јовановића. Такође, у раду смо представили и резултате новијих истраживања до којих смо дошли а који се тичу пре свега његове канониза-ције, као и његовог порекла, али и епископа који га је рукоположио и проналаска његових све-тих моштију.

Аранђел Ј. Смиљанић, Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића

АЛЕКСАНДРА КОСТАДИНОВИЋ-РАЧИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Године 2023, у издању Архива Републике Српске и Удружења архив-ских радника Републике Српске, објављена је научна монографија др Аранђела Смиљанића под насловом Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића, а иста, према ријечима аутора, представља модификован текст једног дијела његове докторске дисертације (Дипломатија обласних господара у Босни), одбрањене 2013. године на Филозофском факултету у Бањој Луци. Наведена књига има 218 страна, 537 напомена и подијељена је на осамнаест поглавља – Почеци, Дилеме, Преокрет, или можда не?, Нови заплети, Босна у фокусу, Очекивано неочекивана промјена, Ка врхунцу, Херцег, Нови преокрети и прича о моћи (гдје су границе), Није све тако идеално, Затишје пред буру, А шта сад да радим?, Уз краља Жигмунда, јуначкога сина, Какав ролеркостер, Хрвојева побједа уз помоћ Турака Османлија, А сад адио, Дипломатија и спољни видови државно-сти и Дипломате Хрвоја Вукчића Хрватинића. Осим поменутих поглавља, монографија садржи још и Предговор, Уводна разматрања, Закључак на срп-ском и на енглеском језику, списак Извора и литературе, затим Рецензије дво-јице рецензената (проф. др Марка Шуица и проф. др Снежана Божанић), те Биљешку о аутору. Књига је, такође, обогаћена бројним фотографијама, исто-ријским картама, као и снимцима значајних докумената из Државног архива у Дубровнику (из серија Reformationes, Acta Consilii Rogatorum, Letere di Levante Ragusinae, Diversa Cancellariae), које је аутор користио приликом писања монографије, а који нам осликавају догађаје тога времена и помажу да боље и потпуније схватимо епоху у којој је живио један од најмоћнијих обласних господара средњовјековне Босне – Хрвоје Вукчић Хрватинић, чија се политич-ка каријера, ако тако можемо рећи, распламсала у условима слабљења централ-не власти у средњовјековној Босни, крајем XIV и почетком XV вијека. Водећи нас кроз осамнаест поглавља ове књиге, уз коришћење бројних необјављених и објављених извора, те релевантне литературе, Смиљанић је обрадио дипломат-ске активности поменутог босанског великаша почев од његовог првог помена у историјским изворима, проучавајући и анализирајући не само Хрвојеву спољ-ну, већ и унутрашњу политику, чиме је успио да одговори на многа питања и изазове, који су се нашли пред њим.

ПРОЦЕС ДЕАЦИДИФИКАЦИЈЕ ПАПИРНЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ Преглед метода

AНЂЕЛА АЋИМОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Проблем убрзане разградње и пропадања папира усљед повећане киселости уочен је само неколико година након увођења дрвењаче и колофонија у процес производње. У киселој средини долази до хидролизе и оксидације целулозних влакана, што за посљедицу има смањење степена полимеризације целулозе, односно слабљење механичких својстава папира. У првој половини 20. вијека у конзервацију је уведен процес деацидификације папирне грађе. Циљ овог процеса је неутрализовати слободне киселине у папиру те депоновати алкалне резерве које служе као пуфери у сврху спречавања даљег пропадања и продужења живота папирних докумената и артефаката. У овом раду наведене су различите методе деацидификације папирног насљеђа.

У ОДБРАНУ КЊИГЕ “ПРАВОСЛАВЉЕ У УСОРСКОМ КРАЈУ – ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД” АЛЕКСЕ П. КАСАПОВИЋА

РАДОВАН ПИЛИПОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Аутор се осврће на текст Драгише Д. Васића “Критика злоупотребе историје у књигама Алексе П. Касаповића и Амира Брке”, објављеног у Гласнику Удружења архивских радника Републике Српске, год. IX, бр. 9 за 2017. годину (стране 317–336), са тежиштем на део који се бави критиком историографског рада Алексе Касаповића. Трагајући за философским основама Васићевог приступа историјској науци, аутор настоји да проникне у сву оправданост ставова изнетих у горенаведеном тексту.

ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ АРХИВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У 2023. ГОДИНИ

БОЈАН СТОЈНИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Архив Републике Српске је, осим редовних активности на пословима заштите, сређивања, обраде и коришћења архивске грађе, посветио велику пажњу културној и научној дјелатности у 2023. години. Самостално или у сарадњи са другима приредили смо двије изложбе архивских докумената и објавили 17 научних књига и научноистраживачку студију у седам књига. Посебно смо поносни на нашу издавачку дјелатност. Архив је већину своје издавачке дјелатности реализовао у сарадњи са репрезентативним струковним Удружењем архивских радника Републике Српске. На пољу издаваштва у про-шлој 2023. години остварили смо сарадњу са Архивом Војводине из Новог Сада, Историјским архивом Града Новог Сада, Војним архивом из Београда, Историјским архивом Ужице, Међуопштинским историјским архивом Чачак, Институтом за савремену историју из Београда, Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске, Културно-образовним центром Нови Град, Музејем Козаре из Приједора и Националним парком Козара. Нашу издавачку дјелатност подржали су Служба предсједника Републике Српске, Министар-ство просвјете и културе Републике Српске, Републички секретаријат за вјере, МХ Електропривреда Републике Српске, МП АД Требиње, Министарство цивилних послова БиХ, Град Бањалука, Министарство културе Републике Србије и други.

ОСНИВАЊЕ ВОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ “ЛИЈЕВЧЕ ПОЉЕ” У БОСАНСКОЈ ГРАДИШЦИ

МИРЈАНА ИВАНИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

У овом тексту дати су подаци о организовању заштите подручја Лијевча поља од поплавних вода и о оснивању Водне заједнице “Лијевче поље” у Босанској Градишци. У тексту су наведени прописи на основу којих је основана ова водна заједница, активности вођене на територији Среза Босанска Градишка које су претходиле њеном оснивању, одржава-ње Оснивачке скупштине Водне заједнице “Лијевче поље” у Босанској Градишци 1952. године и њени закључци, усвајање Правила Водне заједнице као и дјеловање Водне заједнице у 1953. години. На крају текста дата је табела – попис овлаштених опуномоћеника, по катастарским општинама, присутних на Годишњој скупштини Водне заједнице “Лијевче поље” у Босанској Градишци, одржаној 24. 5. 1953. године, у којој се налазе подаци о површини земљишта које улази у подручје Водне заједнице.
У тексту је кориштена архивска грађа фондова органа управе са територије Среза Босанска Градишка (Срески народни одбор Босанска Градишка, мјесни народни одбори и народни одбори општина са територије Среза Босанска Градишка) која се односи на питање заштите од поплавних вода на територији Лијевча поља.

СРЕЗ ТЕШАЊ 1922. И ЊЕГОВА СРЕСКА ИСПОСТАВА ДОБОЈ 1920. ГОДИНЕ

АЛЕКСАНДРА ПИЈУК-ПЕЈЧИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

У раду су представљена два архивска документа који се односе на Срез Тешањ1 и његову Среску испоставу Добој2. Настали су на захтјев Здравственог одсјека Министарства народног здравља за Босну и Херцеговину у Сарајеву, а односе се на здравствено стање у Тешњу и Добоју3 и дјеловању здравствених комисија у овим мјестима. Извјештаји се састоје од 34 кратка поглавља, која дају цјеловиту слику Добоја у 1920, односно Тешња у 1922. години.

ВОЈВОДА МИЋО ЉУБИБРАТИЋ О УСТАНИЧКОМ ПОКРЕТУ У ХЕРЦЕГОВИНИ И ВАН ЊЕ

РЕНЕ (René) ГРЕМО (Grémaux) — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Значај војводе Михаила Мића/Миће Љубибратића (Љубово крај Треби- ња, 1839 – Београд, 1889) за подстицаје на револуционарне промене родне му Босне и Херцеговине од 1855. до 1882. године – прво против османске, а после Берлинског конгреса против хабзбуршке владавине – опште је признат. Осим што је био један од малобројних великих идејних и стварних покретача борбе- них покушаја ослобођења од туђинске власти, Љубибратић је био и редак мислилац, писац, радник на измирењу хришћана и муслимана, како вели, истог порекла, крви и језика, у циљу постизања народне интеграције и заједничког деловања за свесрпску односно општу словенску ствар. То што ни на једном од оба поља вишедеценијског упорног рада није било много успеха, мало утиче на историјску важност његових дотичних текстова.

Саслушања српских избеглица (Приредио: др Вељко Ђурић Мишина)

ГОРАН ЂУРАН — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Архива Војводине, а у оквиру библиотеке Сведочења, објављена је научно-истраживачка студија Саслушања српских избеглица, која обухвата уводну студију и шест зборника сведочења: 1) Саслушања српских избеглица. Историјски контекст и анализа саслушања, 2) Јасеновачки логор, 3) Лобор Град – хрватски логор за српске жене и децу, 4) Акција Римокатоличке цркве, 5) Босна и Херцеговина, 6) Хрватска-Далмација-Славонија-Срем, први и други дио.
Аутор уводне студије и приређивач је др Вељко Ђурић Мишина, а рецензенти др Бојан Димитријевић, др Радован Пилиповић и др Александар Стојановић.

СЕЋАЊЕ НА ПРОФЕСОРА ДУШАНА БЕРИЋА – ЧОВЕКА И НАУЧНИКА (1948–2023) (In memoriam)

МАРА ШОВЉАКОВ — Sun, 02 Mar 2025 00:00:00 +0100

Смрт истакнутог научника и историчара, забележена 29.4.2023. у Дому за стара лица у Футо-гу, остала је у медијима незабележена, а јавност је била ускраћена за информацију о крају живота про-фесора Душана Берића.

ДУШАН БЕРИЋ (1948–2023) (In memoriam)

ГОРАН ЛАТИНОВИЋ — Mon, 17 Mar 2025 00:00:00 +0100

Душан Берић рођен је на Божић 7. јануара 1948. у Трнову код Мркоњић Града. Као петогодишњи дјечак преселио се у Бањалуку, гдје је провео 14 годи-на (1953–1967) и завршио основну и средњу школу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 1971, а исте године упи-сао је постдипломске студије на Филозофском факултету Универзитета у Бео-граду, које је окончао 1976, одбранивши магистарски рад Славонска војна гра-ница у Револуцији (1848–1849). Истовремено је провео два мјесеца у Њемачкој, на Гетеовом институту у Фрајбургу и Штауфену. Радио је као архивиста у Архиву Србије у Београду (1972–1976), гдје је завршио шестомјесечни курс из архивистике. Одслужио је војни рок у Нишу, а потом 16 година радио као аси-стент у Институту за историју у Сарајеву (1976–1992). Тамо је прерадио и про-ширио рукопис магистарске тезе и објавио га као књигу 1984. Докторску дисертацију Устанак у Херцеговини (1852–1862) одбранио је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву 1990, под менторством академика Милора-да Екмечића. Његова дисертација, коју је радио једанаест година и која је заснована на грађи из чак 25 архива у земљи и иностранству, представља један од најбољих доктората написаних и одбрањених у српској историографији.