Циркуларна економија: предности и недостаци

Abstract

Иако се често представља као револуционарна иновација, циркуларна економија није нова идеја. То је још једно помирење и компромис између економских и еколошких проблема изражено терминима „одрживи раст“, „зелени раст“ и „одрживи развој“. Различите стратегије које имају за циљ продужење коришћења ресурса, окупљене под заставом циркуларне економије, нису појединачно нове, а ако концепт нуди неку новину, то је тако што нуди ново уоквиривање ових стратегија, као и могућност њиховог повезивања. Циркуларна економија се гради на хетерогеној колекцији научних и полунаучних концепата, као што су: еколошка економија, индустријска екологија, дизајн од колијевке до колијевке, плава економија, биомимикрија, еколошка ефикасност, чистија производња итд. У литератури се може пронаћи преко стотину дефиниција циркуларности, што за посљедицу има да тај термин различитим људима значи различите ствари. То би могло бити зато што су концепт и његову примјену скоро искључиво развили и водили практичари, односно креатори политике, предузећа, пословни консултанти, пословна удружења, пословне фондације итд. Резултат је перцепција да се циркуларна економија не бави онтолошким и епистемолошким питањима, као што је оно што се сматра етичком вриједношћу, која су у основи сложених и међусобно повезаних еколошких, друштвених и економских питања са којима се данас суочавамо. Заиста је лакше рећи шта циркуларна економија није, него рећи шта јесте. Циркуларна економија „није теорија већ нови приступ индустријској производњи и потрошњи“. То је прије многострукост, кровни концепт који ствара ентузијазам јер наизглед пружа нови оквир који је у стању да ријеши многе проблеме, али је под појачаним надзором када покушаји операционализације изнесу на површину неријешена питања у вези са његовом дефиницијом. Разноликост значења која се даје циркуларној економији може објаснити привлачност појма, али то такође отежава сазнање о чему се заправо ради. Основна предност циркуларне економије је оптимална метода производње у различитим индустријским секторима: (1) подразумијева најмањи могући ниво отпадног материјала који се више не може рециклирати, (2) свака активност производног процеса производи најмању могућу количину отпада за конкретну дјелатност, (3) концепт не утиче на ефикасност производних процеса ако је збир њихове емисије отпадног материјала нула. Кључни недостаци циркуларне економије су: (1) много је скупље производити дуготрајан производ од веће количине еквивалентних производа за једнократну употребу, (2) не посвећује пажњу људима као факторима производње.