Циркуларна економија у функцији одрживог развоја друштвене заједнице

Abstract

Захтеви за сталним и што бржим привредним растом представљају снажан притисак на животну средину и остављају бројне негативне последице на одрживи развој, природне ресурсе и здравље становништва. Дакле, нови начини привредног развоја, који узимају у обзир бројне квалитативне показатеље, имајући у виду дугорочну перспективу уз постизање економских, еколошких и друштвено-политичких принципа и циљева, неопходни су. Један од инструмената којима се остварују циљеви одрживог развоја је концепт циркуларне економије, чија примена омогућава сировине и енергетску ефикасност, користи више обновљивих извора и чува животну средину. Применом концепта циркуларне економије друштвена заједница стиче бројне компаративне предности своје привреде и повећава њену ефикасност и конкурентност на међународном плану. Циљ овог поглавља је да креаторима економске политике укаже на потребу доследне и брже имплементације концепта циркуларне економије како би се омогућио одржив економски развој земље. Циркуларна економија је инструмент за постизање циљева одрживог развоја и подразумева дугорочно улагање у сировине и енергетску ефикасност, уз смањење емисија штетних гасова стаклене баште, замену фосилних горива обновљивим изворима енергије и производњу и продају рециклираних производа, чиме се затвара круг „производ – отпад – производ“, који се препознаје у оквиру Стратегије одрживог развоја Републике Србије. Препоруке које су усвојене на водећим привредним форумима у Србији током друге деценије овог века, пренети су на локалне заједнице, индустрију и грађане у циљу усвајања и примене одрживе производње и модела одрживе потрошње, у складу са могућностима.