Безбједност и квалитет хране у Републици Српској

Abstract

Безбједност хране је новији појам који је уведен за означавање усаглашености квалитета са прописаним условима и изградњу повјерења у храну коју конзумирамо. У најширем смислу, безбједност хране подразумијева систем активности које укључују хигијену хране, контролу квалитета и здравствене исправности хране. Циљ овог поглавља је да се укаже на ризик који представља дуготрајна изложеност организма човјека хемијским контаминантима у храни и када су садржани у дозвољеним концентрацијама. Безбједнa храна не може изазвати штетне утицаје на здравље људи ако је произведена, припремљена и употребљавана у складу с намјеном. Храна одговарајућег квалитета је храна која одговара прописаним стандардима квалитета и прописаних захтјева за декларисања, представљања и рекламирања за ту врсту хране. Безбједност и квалитет хране безусловно захтијева домаће и међународно законодавство, али и потрошачи који с правом очекују да храна коју конзумирају буде безбједна и одговарајућег квалитета. Оцјена здравствене исправности хране врши се у складу са важећим прописима о храни. Лабораторијско испитивање безбједности хране подразумијева контролу здравствене исправности и квалитета хране, а као примјер је представљен преглед резултата испитивања одабраних параметара безбједности за узорке достављене за анализу из спољнотрговинског и унутрашњег промета у Републици Српској у периоду 2015-2019. За јавно здравље безбједност хране је значајна због ризика од контаминације хране микробиолошког поријекла, хемијских контаминаната у храни (метала, микотоксина, остатака пестицида и антибиотика али и токсичних материја поријеклом из амбалаже која може бити у додиру са храном. Савремена научна литература указује да је спектар новооткри- вених контаминаната знатно шири. Aкриламид, контаминант у храни који настаје термичком обрадом хране при повишеним температурама, заслужује посебан значај. Стручна литература указује да акриламид, чија контрола још увијек није постала редовна, може довести до испољавања негативних ефеката на здравље људи. Свако рано препознавање поменутих хемијских ризика, али и свих других ризика као што су хормони, нитрати, диоксини, полихлоровани бифенили, полициклични ароматски угљоводоници, микотоксини (патулин, фумо- низини, деоксиниваленол, Т-2 и HT-2 токсини) чија је контрола предвиђена прописима о храни кроз континуирану лабораторијску контролу, има јавноздравствени значај за очување и унапређење здравља становништва.