Значај епидемиолошких ризика за здравље и економију земље

Abstract

Свијет, па и Република Српска, суочени су са бројним епидеми-олошким ризицима који су праћени економским посљедицама, а посебно утицајним се сматрају хроничне незаразне болести, са предоминацијом кардиоваскуларних и малигних болести, дијабетеса, заразних болести, болничких инфекција и зубног каријеса. Циљ овог прегледа је да укаже на значај ових епидемиолошких ризика са aспекта здравља популације и економије земље. Ризик од хроничних незаразних болести потврдио је податак да сваке године у свијету од хроничних незаразних болести умре око 41 милион људи, што представља око 74% свих смртних случајева у свијету. Већину смртних случајева чине кардиоваскуларне, а затим слиједе малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Преглед је указао на повезаност гојазности са хроничним незаразним болестима, заразним болестима и болничким инфекцијама, као и њиховим значајем за здравље и економију земље. Неправилна исхрана повезана је са предгојазношћу и гојазношћу код људи, али и са појавом каријеса, који такође представља глобални јавноздравствени проблем. Најважнији бихејвиорални фактори ризика од срчаних обољења и можданог удара су неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и прекомјерна употреба алкохола. Исхемијске болести срца, мождани удар и хипертензија водећи су узроци појаве инвалидности као посљедице гојазности. Растућа преваленција гојазности широм свијета може довести до све већег броја особа обољелих од карцинома у годинама које долазе, посебно од рака дојке, колоректума, ендометријума, јајника, бубрега, јетре, жучне кесе, желуца, једњака и панкреаса. Све већа преваленција гојазности праћена је већом преваленцијом дијабетеса типа 2. Гојазност, не само да повећава ризик од настанка дијабетеса типа 2, већ и отежава његове здравствене ризике и компли-кује његово управљање. Гојазност је повезана са неколико болести за које је утврђено да утичу на имуни систем и зарастање рана. С тим у вези, познато је да гојазност повећава ризик за настанак болниких инфекција и компликује њихово лијечење. Овај ризик је већи у јединицама интензивног лијечења. Бројна истраживања су указала да гојазност и њени коморбидитети имају велике здравствене и екомомске посљедице, повећавајући трошкове лијечења и одсуствовања са посла. Познато је да гојазност повећава трошкове лијечења дијабетеса тринаест пута. Физиолошке и анатомске карактеристике повезане са гојазношћу могу погоршати стање и исходе COVID-19, грипа и многих других заразних болести. Интеракција између COVID-19, као и других заразних болести са незаразним болестима може повећати глобални терет болести. Вода за пиће се такође сматра храном па је посебна пажња поклоњена епидемиолошком ризику који представља кориштење воде за пиће неодговарајућег квалитета. Савремена медицина углавном посебну пажњу поклања предностима и погодносима примјене нових технологија, али још увијек недовољно превенцији болести. Овај преглед је показао да правилна исхрана може бити ефективна у превенцији многих болести и да смањује економске аспекте болести и оптерећење здравственог система.