Неједнакости у здрављу

Abstract

Здравствене неједнакости представљају разлике у здравственом стању и доступности здравствених услуга међу различитим групама становништва које могу бити условљене економским, социјалним, полити-чким и биолошким факторима. Према Свјетској здравственој организацији (СЗО), ове разлике су не само системске и дубоко укоријењене у друштвеним структурама, већ и неправедне, што значи да их је могуће ублажити одговарајућим политикама и интервенцијама. Ограничен приступ здра-вственој заштити, као и неједнаки исходи лијечења и неравномјерна расподјела ресурса, угрожавају социјалну кохезију, доприносећи друштвеној нестабилности и јачању социјалних подјела. Циљеви одрживог развоја, који су усвојени у оквиру Агенде 2030, постављају глобални оквир за рјешавање ових изазова, при чему универзална здравствена покривеност, дефинисана у оквиру Циља 3, има за циљ да обезбиједи једнак приступ квалитетним здравственим услугама без финансијских баријера. Остварење универзалне здравствене покривености доприноси и остваривању других глобалних циљева, као што су елиминација сиромаштва (Циљ 1) и подстицање родне равно-правности (Циљ 5), чиме се унапређује социјална инклузија и смањују здравствене неједнакости у друштву.
Основни узроци здравствених неједнакости су сложени и међусобно повезани, укључујући биолошке факторе, као и друштвено-економске услове попут прихода, образовања и услова становања. Социјалне детерминанте здравља, као што су квалитет радних услова и доступност здравствених услуга, играју кључну улогу у смањењу ових неједнакости. Подаци показују да сиромаштво, хронични стрес и социјална искљученост значајно повећавају ризик од погоршаног здравља и скраћују животни вијек.
У Босни и Херцеговини здравствене неједнакости произилазе из историјских, политичких и економских фактора, при чему децентра-лизовани здравствени систем и разлике између ентитета Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и Брчко дистрикта додатно отежавају равноправан приступ здравственој заштити. Ови изазови се погоршавају усљед недовољне економске развијености и сталног одлива здравствених радника, што угрожава одрживост система и способност пружања адекватне његе становништву.
Исхрана, као један од кључних фактора за очување здравља, игра значајну улогу у превенцији хроничних болести попут гојазности и кардиова-скуларних обољења, док уједно подржава и ментално здравље. Посебно је важна у раном дјетињству, јер обезбеђује оптималан раст и развој, смањујући ризик од здравствених проблема у каснијем животу. Исхрана знатно утиче на неједнакости у здрављу тако што особе које немају континуиран приступ храни и са лошијим прехрамбеним навикама имају већи ризик од хроничних болести као што су гојазност, дијабетес и кардиоваскуларне болести. Неадекватна исхрана утиче и на когнитивни развој, имунитет и опште здравствено стање, што додатно продубљује разлике у квалитету живота и здравственим исходима.
Ефикасно рјешавање здравствених неједнакости захтијева координисане интервенције на више нивоа, укључујући политике усмјерене на социјалну правду, побољшану доступност здравствених услуга и економске мјере за смањење сиромаштва и маргинализације угрожених група. Само кроз мултисекторске приступе, који укључују сарадњу између различитих сектора друштва, могу се обезбиједити праведнији здравствени исходи и одрживи развој у дугорочном оквиру.