ПРИРОДНИ РЕСУРСИ И БИОТЕХНОЛОГИЈЕ

Ментално здравље у свијету неједнакости

Јелена Нишкановић — 2025-11-01

У овом поглављу ћемо се осврнути на социјалне детерминанте менталног здравља, уз фокус на разумијевање утицаја социоекономске депривације и ограниченог приступа храни на ментално здравље дјеце и одраслих особа. Полазећи од значаја раних животних искуства на развој личности и ментално здравље представиће се концепт афективне везаности и његовог значаја у емоционалном и социјалном развоју током живота с обзиром на то да афективна везаност представља значајну окосницу разумијевања настанка и испољавња психопатолошких феномена као и трауматских искустава. На самом крају ћемо се осврнути на поремећаје исхране, као и контекстуалне и индивидуалне факторе који формирају однос према храни и навике исхране. Поред дисања, узимање хране је фундаментални начин метаболичке размјене са спољашњим свијетом и представља својеврстан мост који повезује унутрашњу и спољашњу реалност. Ментално здравље и пратећа емотивна стања интензивно обликују динамику односа према властитом тијелу и храни, те разумијевање наведене интеракције захтијева холистички приступ.

Значај епидемиолошких ризика за здравље и економију земље

Биљана Мијовић — 2025-11-01

Свијет, па и Република Српска, суочени су са бројним епидеми-олошким ризицима који су праћени економским посљедицама, а посебно утицајним се сматрају хроничне незаразне болести, са предоминацијом кардиоваскуларних и малигних болести, дијабетеса, заразних болести, болничких инфекција и зубног каријеса. Циљ овог прегледа је да укаже на значај ових епидемиолошких ризика са aспекта здравља популације и економије земље. Ризик од хроничних незаразних болести потврдио је податак да сваке године у свијету од хроничних незаразних болести умре око 41 милион људи, што представља око 74% свих смртних случајева у свијету. Већину смртних случајева чине кардиоваскуларне, а затим слиједе малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Преглед је указао на повезаност гојазности са хроничним незаразним болестима, заразним болестима и болничким инфекцијама, као и њиховим значајем за здравље и економију земље. Неправилна исхрана повезана је са предгојазношћу и гојазношћу код људи, али и са појавом каријеса, који такође представља глобални јавноздравствени проблем. Најважнији бихејвиорални фактори ризика од срчаних обољења и можданог удара су неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и прекомјерна употреба алкохола. Исхемијске болести срца, мождани удар и хипертензија водећи су узроци појаве инвалидности као посљедице гојазности. Растућа преваленција гојазности широм свијета може довести до све већег броја особа обољелих од карцинома у годинама које долазе, посебно од рака дојке, колоректума, ендометријума, јајника, бубрега, јетре, жучне кесе, желуца, једњака и панкреаса. Све већа преваленција гојазности праћена је већом преваленцијом дијабетеса типа 2. Гојазност, не само да повећава ризик од настанка дијабетеса типа 2, већ и отежава његове здравствене ризике и компли-кује његово управљање. Гојазност је повезана са неколико болести за које је утврђено да утичу на имуни систем и зарастање рана. С тим у вези, познато је да гојазност повећава ризик за настанак болниких инфекција и компликује њихово лијечење. Овај ризик је већи у јединицама интензивног лијечења. Бројна истраживања су указала да гојазност и њени коморбидитети имају велике здравствене и екомомске посљедице, повећавајући трошкове лијечења и одсуствовања са посла. Познато је да гојазност повећава трошкове лијечења дијабетеса тринаест пута. Физиолошке и анатомске карактеристике повезане са гојазношћу могу погоршати стање и исходе COVID-19, грипа и многих других заразних болести. Интеракција између COVID-19, као и других заразних болести са незаразним болестима може повећати глобални терет болести. Вода за пиће се такође сматра храном па је посебна пажња поклоњена епидемиолошком ризику који представља кориштење воде за пиће неодговарајућег квалитета. Савремена медицина углавном посебну пажњу поклања предностима и погодносима примјене нових технологија, али још увијек недовољно превенцији болести. Овај преглед је показао да правилна исхрана може бити ефективна у превенцији многих болести и да смањује економске аспекте болести и оптерећење здравственог система.

Јестиве гљиве као извор здраве хране

Милорад Даниловић — 2025-11-01

У овом поглављу наглашен је значај одрживог коришћења јестивих гљива у шумама Републике Српске, с акцентом на њихов економски, нутритивни и еколошки потенцијал. Јестиве гљиве спадају међу најважније комерцијалне недрвне шумске производе на овом подручју, али се, упркос њиховој вриједности и доступности, и даље недовољно користе. Званична статистика често не одражава стварно стање на терену, јер је сакупљање гљива доступно широком кругу становништва и често се врши за личне потребе, што отежава прецизно праћење производње и потрошње. Иако процјене указују на значајан потенцијал, приходи од гљива у укупним приходима од недрвних шумских производа који у Европи износе око 10% прихода од дрвета, док је у Републици Српској тај проценат вјероватно још нижи. Унапређење финалне производње и пласмана гљива представља кључ за повећање прихода и јачање руралне економије. Потребно је развити циљане програме подршке који ће обухватити истраживање тржишта, развој производа са већом додатом вриједношћу и ефикасне дистрибутивне канале прилагођене савременим потрошачким захтјевима. На тај начин, јестиве гљиве могу постати стабилан извор прихода, уз очување шумских екосистема и унапређење локалног развоја.

Биотехнологије у функцији глобалних циљева одрживог развоја

Радослав Грујић — 2025-11-01

Повећање броја становника на Земљи захтијева производњу велике количине хране потребне да се оно прехрани. Да би се задовољиле потребе за месом и протеинима животињског поријекла, потребно је значајно повећати број животиња за производњу меса. Међутим, повећање индустријског узгоја животиња је ограничено. Оно ће у будућности бити под великим притиском и ограничењима због негативног утицаја на животну средину, јавно здравље и добробит животиња. Да би се смањиле негативне посљедице кориштења меса, траже се други извори протеина, тзв. алтернативе (замјене, аналози) меса. Захтијева се да нови производи имају сличне нутритивне и сензор-не особине као традиционално произведено месо и мали утицај на око-лину и здравље људи. Осим биљних протеина, велику шансу да у скорој будућности постану замјена за месо имају култивисано (узгојено) месо и протеини екстраховани из биомасе добијене узгојем једноћелијских орга-низама (бактерије, гљивице, микроалге и квасци). Култивисано месо је месо узгојено in vitro из животињских ћелија. На овај начин могуће је да се месо производи без клања животиња. Циљ овог поглавља монографије је да се прикажу и анализирају приједлози једног броја рјешења за производњу и кориштење алтернатива за месо, укључујући питања везана за потенцијалне користи и штете за животну средину, перцепцију потрошача, успостављање и поштовање прописа, итд. Да би се то постигло анализирани су најновији научни радови о овој теми. Према анализираним радовима, неопходно је повећати производњу алтернатива меса и тиме смањити еколошке и здравствене проблеме повезане са конзумирањем меса. Развој алтернативних протеина (култи-висано месо, биљни протеини и микропротеини) повећава оптимизам код свих који желе смањити индустријски узгој животиња. Међутим, још увијек у потпуности нису јасни ставови потрошача према овом питању. Без промјене ставова потрошача о узгојеном месу, резултати до којих се дође током научних истраживања неће бити пренесени у праксу кроз развој и кориштење нових протеинских производа.

Неједнакости у здрављу

Стела Стојисављевић — 2025-11-01

Здравствене неједнакости представљају разлике у здравственом стању и доступности здравствених услуга међу различитим групама становништва које могу бити условљене економским, социјалним, полити-чким и биолошким факторима. Према Свјетској здравственој организацији (СЗО), ове разлике су не само системске и дубоко укоријењене у друштвеним структурама, већ и неправедне, што значи да их је могуће ублажити одговарајућим политикама и интервенцијама. Ограничен приступ здра-вственој заштити, као и неједнаки исходи лијечења и неравномјерна расподјела ресурса, угрожавају социјалну кохезију, доприносећи друштвеној нестабилности и јачању социјалних подјела. Циљеви одрживог развоја, који су усвојени у оквиру Агенде 2030, постављају глобални оквир за рјешавање ових изазова, при чему универзална здравствена покривеност, дефинисана у оквиру Циља 3, има за циљ да обезбиједи једнак приступ квалитетним здравственим услугама без финансијских баријера. Остварење универзалне здравствене покривености доприноси и остваривању других глобалних циљева, као што су елиминација сиромаштва (Циљ 1) и подстицање родне равно-правности (Циљ 5), чиме се унапређује социјална инклузија и смањују здравствене неједнакости у друштву.
Основни узроци здравствених неједнакости су сложени и међусобно повезани, укључујући биолошке факторе, као и друштвено-економске услове попут прихода, образовања и услова становања. Социјалне детерминанте здравља, као што су квалитет радних услова и доступност здравствених услуга, играју кључну улогу у смањењу ових неједнакости. Подаци показују да сиромаштво, хронични стрес и социјална искљученост значајно повећавају ризик од погоршаног здравља и скраћују животни вијек.
У Босни и Херцеговини здравствене неједнакости произилазе из историјских, политичких и економских фактора, при чему децентра-лизовани здравствени систем и разлике између ентитета Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и Брчко дистрикта додатно отежавају равноправан приступ здравственој заштити. Ови изазови се погоршавају усљед недовољне економске развијености и сталног одлива здравствених радника, што угрожава одрживост система и способност пружања адекватне његе становништву.
Исхрана, као један од кључних фактора за очување здравља, игра значајну улогу у превенцији хроничних болести попут гојазности и кардиова-скуларних обољења, док уједно подржава и ментално здравље. Посебно је важна у раном дјетињству, јер обезбеђује оптималан раст и развој, смањујући ризик од здравствених проблема у каснијем животу. Исхрана знатно утиче на неједнакости у здрављу тако што особе које немају континуиран приступ храни и са лошијим прехрамбеним навикама имају већи ризик од хроничних болести као што су гојазност, дијабетес и кардиоваскуларне болести. Неадекватна исхрана утиче и на когнитивни развој, имунитет и опште здравствено стање, што додатно продубљује разлике у квалитету живота и здравственим исходима.
Ефикасно рјешавање здравствених неједнакости захтијева координисане интервенције на више нивоа, укључујући политике усмјерене на социјалну правду, побољшану доступност здравствених услуга и економске мјере за смањење сиромаштва и маргинализације угрожених група. Само кроз мултисекторске приступе, који укључују сарадњу између различитих сектора друштва, могу се обезбиједити праведнији здравствени исходи и одрживи развој у дугорочном оквиру.

Безбједност и квалитет хране у Републици Српској

Весна Петковић — 2025-11-01

Безбједност хране је новији појам који је уведен за означавање усаглашености квалитета са прописаним условима и изградњу повјерења у храну коју конзумирамо. У најширем смислу, безбједност хране подразумијева систем активности које укључују хигијену хране, контролу квалитета и здравствене исправности хране. Циљ овог поглавља је да се укаже на ризик који представља дуготрајна изложеност организма човјека хемијским контаминантима у храни и када су садржани у дозвољеним концентрацијама. Безбједнa храна не може изазвати штетне утицаје на здравље људи ако је произведена, припремљена и употребљавана у складу с намјеном. Храна одговарајућег квалитета је храна која одговара прописаним стандардима квалитета и прописаних захтјева за декларисања, представљања и рекламирања за ту врсту хране. Безбједност и квалитет хране безусловно захтијева домаће и међународно законодавство, али и потрошачи који с правом очекују да храна коју конзумирају буде безбједна и одговарајућег квалитета. Оцјена здравствене исправности хране врши се у складу са важећим прописима о храни. Лабораторијско испитивање безбједности хране подразумијева контролу здравствене исправности и квалитета хране, а као примјер је представљен преглед резултата испитивања одабраних параметара безбједности за узорке достављене за анализу из спољнотрговинског и унутрашњег промета у Републици Српској у периоду 2015-2019. За јавно здравље безбједност хране је значајна због ризика од контаминације хране микробиолошког поријекла, хемијских контаминаната у храни (метала, микотоксина, остатака пестицида и антибиотика али и токсичних материја поријеклом из амбалаже која може бити у додиру са храном. Савремена научна литература указује да је спектар новооткри- вених контаминаната знатно шири. Aкриламид, контаминант у храни који настаје термичком обрадом хране при повишеним температурама, заслужује посебан значај. Стручна литература указује да акриламид, чија контрола још увијек није постала редовна, може довести до испољавања негативних ефеката на здравље људи. Свако рано препознавање поменутих хемијских ризика, али и свих других ризика као што су хормони, нитрати, диоксини, полихлоровани бифенили, полициклични ароматски угљоводоници, микотоксини (патулин, фумо- низини, деоксиниваленол, Т-2 и HT-2 токсини) чија је контрола предвиђена прописима о храни кроз континуирану лабораторијску контролу, има јавноздравствени значај за очување и унапређење здравља становништва.

Barley in Human Nutrition and Health

Novo Pržulј — 2025-11-01

Barley was one of the first and the earliest crops domesticated by humans, cultivated around 7,000 to 5,000 BC. Region of Fertile Crescent has been suggested as the location where barley was originally domesticated. During the sixth and fifth millennium BC, barley spread from its centre of diversity to eastern parts of the Mediterranean basin, highlands of Ethiopia and the Indian subcontinent, and the Caucasus and Trans Caucasus regions. Barley reached China during the second half of the second millennium BC, from where it spread further to the Korean peninsula and Japan. The six-rowed types of barley reached Central and Northern Europe during the fourth and third millenniums BC, while two-rowed ear types have been introduced with seeds brought along by the crusaders from the Near East only during the twelfth and thirteenth centuries. Barley is the fourth most important crop in the world after wheat, rice and maize today. Different morphological types of this crop are present today, such as two-rowed or six-rowed genotypes, hulled or hull-less, and genotypes of different colours (black, blue, purple or yellow). Barley is grown on about 50 million hectares in the world in recent years, and the total annual grain production in the world is more that 140 million tons. Regarding cereal crops grown in the EU, the most important overall is barley. Barley grain has three major uses: livestock feed, raw material for alcohol and starch production, and food. It is still a major staple food in several regions of the world: in the highlands of Central Asia, Andean countries and Baltic States, some areas of North Africa and Near East, and the Horn of Africa. China is the largest consumer of barley as food (4 million tonnes), followed by USA (2.9 million tonnes), Russia, Germany, Morocco, Ethiopia and Saudi Arabia (from 1 to 1.3 million tonnes). In China, most of the barley was consumed in Tibet (56% of the total food production), with approximately 2.1 million people consuming barley. Saudi Arabia and Morocco have the highest average consumption (more than 35 kg per person per year), followed by Germany, Ethiopia (around 14 kg per person per year), UK, USA, Russia (about 10 kg per person per year), Brazil, China (3 to 4 kg per person per year). India has the lowest average annual consumption (0.7 kg per person).
Due to its high nutritional and healthy value discovered over recent years, there has been a growing interest for use of barley as human food. The high content of soluble dietary fibres present in barley have boosted the status of barley as a food ingredient. Products with new functional and nutritional properties are a precondition for a higher acceptance of barley, for instance as products with a high content of dietary fibres. Soluble fibre forms, a gel like substance, delays the gastric emptying and retains water. Cellulose is beneficial for digestion efficiency, binding to other micronutrients, and toxins such as bile acids. Lignin contains many different chemicals, such as ferulic acid, coumaric acid, vanillic acid, vanillin, syringaldehyde and furfural. Hemicelluloses are important components of dietary fibres, which exhibit strong sorptive properties for heavy metals, increasing health-promoting value of food. β-glucan decreases cholesterol level, has potentially cancer-protecting properties and controls blood glucose level. Human consumption of whole grains (e.g. barley, oat, brown rice, buckwheat, bulgur, millet, maize) has significant role in controlling weight, prevention the risks of gastrointestinal disorders including cancer, vascular and coronary diseases, and type II diabetes.

Исхрана у цјеложивотном циклусу

Драгана Стојисављевић — 2025-11-01

Обезбјеђење адекватне исхране у цјеложивотном циклусу представља велики изазов и захтијева мултидисциплинарни и интерсекторални прсиступ. Храна и исхрана су врло често банализоване и своде се на основну људску потребу да једемо да бисмо преживјели. Међутим, уколико дубље загребемо испод површине, уочићемо да храна и правилна исхрана нису само одговорне за наш правилан раст и равој у дјетињству и адолесценцији и одуство болести кроз цјеложивотни циклус, већ да су оне одговорне за успјех и просперитет једног друштва, да утичу на укупан потенцијал друштва, да имају директан и индиректан утицај на животну средину, да се у друштвеном контексту користе као индикатор успјешности друштва и представљају једну од социјалних детерминанти здравља, као што су неједнакост и неправичност у приступу здравствено безбједној храни и довољним количинама хране. Прехрамбено окружење уз васпитање и образовање о исхрани од најраније животне доби има снажан утицај на формирање навика и праксе у каснијој животној доби. Дојење представља први корак у цјеложивотном циклусу исхране и једну од најважнијх карика. Прехрамбено окружење које подстиче дојење, једнакост и правичност у дојењу и приступу нутритивно вриједној храни и ограничава рекламирање и приступ енергетски густој и нутритивно сиромашној храни представља снажан потенцијал једног друштва. Декада исхране Уједињених нација препознала је пет кључних подручја на којима треба радити у циљу превенције свих облика потхрањености у дјетињству, школској доби, код адолесцената и жена у репордуктивној доби и представља један шири приступ у сагледавању пробелма и обезбјеђењу учешћа већег броја актера у рјешавању свих облика потхрањености и достизању Циљева одрживог развоја који су директно или индиректно повезани са исхраном до 2030. године.