НАУЧНА И НАСТАВНА ПОЗИЦИЈА ИСТОРИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ

Abstract

Примарна и секундарна дисциплинаризација, еволуција развоја историје пе- дагогије као научне дисциплине, методологија историјско-педагошких истра- живања, представљају аспекте који су имали утицај на научну и наставну позицију историје педагогије. За теоретичаре примарни и секундарни аспе- кти дисциплинаризације су дијалектички повезани с обзиром да је педагогија заједно са њеним уже-научним дисциплинама утемељена на већ постојећем подручју професионалног дјеловања других наука. Значај изучавања историје педагогије огледа се у откривању узрочно-посљедичних веза које повезују про- шлу и садашњу педагошку мисао и тражењу научно-валидног објашњења о настајању разлика у мишљењима, организацији и ефектима одређених педа- гошких појава. Историја педагогије у току еволуције свога развоја имала је хеуристичку функцију, која је утицала на њено предметно-методолошко поље дјеловања (од морално-васпитног до методолошког, теоријског и прогнос- тичког). Научна и наставна позиција историје педагогије допринијела је да има фундаменталну улогу у унапређењу подручја васпитања и образовања, промовисању могућих начина унапређења наставне праксе. У раду се жели указати на еволуцију развоја историје педагогије као научне дисци- плине, затим академску институционализацију историје педагогије, те актуелне проблеме у области историје педагогије. Добијени резултати теоријског проуча- вања указали су на актуелне проблеме у подручју историје педагогије везане за не- достатак примарних, секундарних и терцијарних извора, све до различитог исто- ријског и културног контекста који отежавају правилно разумијевање педагош- ких сазнања у прошлости. Перспективе и стратегије развоја историје педагогије на основу добијених резултата теоријског проучавања не зависе од проширивања и обогаћивања теоријско-методолошки утемељених сазнања, већ тенденција и домета замјене историјско-педагошке дескрипције за научну анализу одређеног предметно-методолошког поља дјеловања. Мотивација за то је селекција трај- није вриједног, позитивног педагошког наслијеђа све до развојно-апликативних, теоријских и емпиријских историјско-педагошких истраживања значајних за даљи развој историје педагогије као научне дисциплине.