МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА ТРАНСМИСИЈА ВАСПИТНИХ ПОСТУПАКА

Abstract

На узорку од 390 студената мјерено је како испитаници процјењују три врсте васпитних поступака својих родитеља за период када су били дјеца. Те три врсте васпитних поступка биле су: очекивања и захтјеви, похвале и награде, критике и казне. Мјерено је, такође и како за исте врсте васпитних поступака процјењују своје потенцијално понашање у будућности када буду у улози родитеља. Добијени резултати сугеришу да постоји међугенерацијска трансмисија васпитних поступака, тј. да се на основу васпитних поступака родитеља у одређеној мјери могу предвиђати и преференције у васпитним по
ступцима код њихове дјеце. Ово важи за све три врсте васпитних поступака који су обухваћени истраживањем. Резултати показују и да степен такве трансмисије не треба прецјењивати. Трансмисија постоји, али је њен обим ограничен. Међу васпитним поступцима родитеља и преферираним васпитним поступцима испитаника постоје и значајне разлике. На основу резултата може се закључити да се правац тих разлика испољава у тенденцији ка мање ауторитарном васпитању. Испитаници су процијенили да би они васпитавали своју дјецу тако да пред њих постављају мање захтјева и имају мање
очекивања, да би их више хвалили и награђивали, као и да би их нешто мање кажњавали. Ово се уклапа у тенденцију да се у васпитном понашању родитеља генерално смањује удио елемената ауторитарног васпитања на рачун повећавања удјела елемената ауторитативног и пермисивног васпитања. Резултати, такође, сугеришу и то да је улога мајке унеколико важнија када је ријеч о међугенерацијској трансмисији родитељске васпитне праксе.