САМОПРОЦЈЕНА ДИГИТАЛНЕ ПИСМЕНОСТИ И КОМПЕТЕНЦИЈА УЧЕНИКА У КОНТЕКСТУ НАСТАВЕ ДИГИТАЛНОГ СВИЈЕТА

Abstract

Дигиталне компетенције представљају кључну компоненту савременог образовања, чији развој захтијева педагошки осмишљену интервенцију, посебно у раном школском узрасту. У Републици Српској наставни предмет Дигитални
свијет уведен је као системски одговор на тај изазов, са циљем да ученици од најранијих разреда стичу функционалне, критичке и безбједне дигиталне вјештине. Циљ овог истраживања био је да се испита како прва генерација ученика која је комплетно прошла кроз овај четворогодишњи програм самопроцијењује своју дигиталну писменост и компетенције. Теоријски оквир заснива се на европском референтном оквиру DigComp, који дефинише дигиталне компетенције као интегрисани скуп знања, вјештина и ставова, те на теорији самоефикасности која истиче улогу самопоуздања у образовним постигнућима. Истраживање је обухватило 1.034 ученика петог разреда из свих региона Републике Српске. Коришћени инструмент, конструисан на основу наставног програма, показао је добру поузданост. Резултати указују на висок и уједначен ниво позитивне самопроцјене, без значајних регионалних или родних разлика, што говори о егалитарном утицају стандардизованог наставног програма. Док је веза са школским успјехом позитивна, али слаба, учесталост употребе
дигиталних уређаја показала се негативно повезаном са самопроцјеном компетенција, потврђујући да количина употребе (конзумације дигиталних уређаја) није пресудна, већ квалитет дигиталне праксе. Наставни предмет Дигитални свијет показује ефикасност у изградњи дигиталног самопоуздања, али исто времено поставља императив за продубљивање наставе ка развоју критичке, рефлексивне и одговорне дигиталне писмености.