МЕТРИЈСКА СВОЈСТВА СКАЛЕ ЗА УЧЕНИЧКУ ПРОЦЈЕНУ ОДНОСА С НАСТАВНИЦИМА

Abstract

Однос наставника и ученика представља један од кључних педагошких фактора који утиче на квалитет васпитно-образовног процеса, ученичку мотивацију, ангажман и психосоцијални развој. Полазећи од теорије везаности, теорије само
одређења и концепта школске климе, истраживање је усмјерено на испитивање факторске структуре и метријских карактеристика скале за ученичку процјену односа с наставницима. Узорак је обухватио 195 ученика предметне наставе
основних школа на подручју града Бања Лука. Конструисана је петостепена Ликертова скала од 25 ајтема, иницијално заснована на пет теоријски дефинисаних димензија односа. Примјеном анализе главних оса (Principal Axis Factoring)
уз Oblimin ротацију (КМО=0,902; Бартлетов тест сферичности: χ²=1019,375; p<0,001) издвојена је двофакторска структура која објашњава 50,39% укупне варијансе. Први фактор, означен као социо-емоционална подршка наставника, објашњава 43,46% варијансе и обухвата ајтеме који се односе на повјерење, прихваћеност, подршку, подстицање аутономије и развој ученичког самопоуздања, те показује високу унутрашњу конзистентност (α=0,90). Други фактор, означен као педагошко-регулативна компонента наставничког односа, објашњава 6,93% варијансе и односи се на ученичку перцепцију праведности, расположења наставника и јасноће наставних упутстава. Поузданост ове субскале је умјерена (α=0,67), што је прихватљиво имајући у виду мали број ајтема, али указује на потребу даљег унапређивања ове димензије. Скала у цјелини показује висок степен унутрашње конзистентности (α=0,89). Резултати указују да ученици однос с наставницима перципирају као интегрисан, али структурално диференциран конструкт у којем доминира социо-емоционална компонента, док регулативно-педагошки аспект представља засебан, мање изражен, али теоријски значајан сегмент односа. Налази представљају основу за даљу метријску провјеру и примјену инструмента у различитим образовним контекстима.