ПИТАЊЕ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ

Abstract

Рад се бави питањима која се
јављају у васпитно-образовном про-
цесу, а која постављају дјеца и од-
расли без обзира на узраст и ниво
институције. У односу на њихову
различиту позицију у процесу, могуће
је разматрати и разлике у њиховим
питањима. Питања су један од нај-
чешћих начина започињања и/или одр-
жавања комуникације, а по својој при-
роди су инструмент сазнања и учења.
Питањима која постављају одрасли-
ма, вршњацима, самима себи, дјеца
показују радозналост, заинтересова-
ност, своје мисли и идеје. Питања су
и средство и манифестација развоја
и учења, али и средство задобијања
пажње и успостављања односа са
другим. Питањем дијете показује
шта не зна, али и шта зна, може и
жели. С друге стране, питања која
постављају одрасли су средство по-
учавања, те контроле и вредновања
дјеце и процеса. Истраживања су по-
казала да у институционализованом
васпитно-образовном процесу одрас-
ли чешће постављају питања дјеци
него обрнуто. То указује да су у вас-
питно-образовном процесу питања
чешће употребљена са сврхом задо-
вољавања потреба процеса (најчешће
у виду, од стране одраслих, унапријед
постављених циљева), а не за задо-
вољавање потреба дјеце. Због тога се
у раду разматрају могућности под-
стицања дјеце да питају, те могућно-
сти кориштења питања одраслих као
ефикасне стратегије учења, поуча-
вања те успостављања равноправног
односа између дјеце и одраслих. Дје-
чија питања одрасли може подсти-
цати са једне стране суздржавањем
од доминације у разговору и својих
константних питања, нарочито оних
којима контролише дјечије понашање
и тражи репродукцију чињеница; а са
друге, може их подстицати својим
адекватно осмишљеним и кориште-
ним питањима којима ће продукова-
ти размишљање и радозналост дјеце.