РАЗВИЈАЊЕ ПРОСОЦИЈАЛНОСТИ У НАСТАВИ ВЕРОНАУКЕ И ГРАЂАНСКОГ ВАСПИТАЊА

Abstract

Разумевање потреба других људи,
прихватање различитих од себе, по-
магање другима у невољи су неки од
облика просоцијалности. Верска на-
става и грађанско васпитање допри-
носе подстицању просоцијалности.
Уз приповедање о човекољубљу у вер-
ској настави, и кроз практичну просо-
цијалну активност у настави грађан-
ског васпитања, ученици усвајају
просоцијалне обрасце понашања. У
нашем истраживању просоцијал-
ност је посматрана кроз емоционал-
ну емпатичност и алтруизам. Циљ
истраживања је утврђивање сте-
пена просоцијалности ученика као и
постојање разлика. Узорак истражи-
вања чине 290 адолесцента, сврста-
них у три категорије: опредељеност
за верску наставу, опредељеност за
грађанско васпитање, опредељеност
за оба изборна програма. Испитива-
ли смо да ли верска настава и наста-
ва грађанског васпитања доприносе
развоју просоцијалности. Подаци су
прикупљени Е упитником-скалом емо-
ционалне емпатичности и А упитни-
ком-скалом алтруизма. Резултати су
показали задовољавајућу просоцијал-
ност на свим подузорцима. Разлике се
односе на степен алтруистичности.
Ученици који се опредељују за верску
наставу су на вишем степену алтруи-
стичног понашања. Код испољавања
емпатичности није утврђена ста-
тистички значајна разлика. Значај
истраживања огледа се у обавези на-
ставника да код ученика развијају и
негују просоцијалне облике понашања.