АНГАЖОВАНОСТ УЧЕНИКА У НАСТАВИ

Abstract

Тема овог рада је испитивање ефи-
касности наставних часова након
реализовања експерименталног про-
грама, који је подразумијевао примје-
ну иновативних модела учења (ин-
теракција, самостално учење, игра
и истраживање). Истраживањем
су обухваћене двије групе испитани-
ка (експериментална и контролна), а
приказани су резултати од иницијал-
ног до финалног мјерења. У раду су
постављене три хипотезе. Прва,
претпостављено је да ће примјена
наведених модела утицати на ефи-
касност наставних часова, те да ће
бити остварена статистички зна-
чајна разлика од иницијалног до фи-
налног мјерења у корист експеримен-
тале групе, у погледу ангажованости
ученика. Другом хипотезом испитано
је да ли постоји разлика у ангажо-
ваности ученика с обзиром на школ-
ски успјех. Трећа хипотеза се односи
на идентификовање најефикаснијих
модела ангажовања ученика. Налази
добијени овим истраживањем указују
на оправданост примјене ових инова-
тивних модела, захваљујући којима су
ученици остварили већу ангажова-
ност у наставном процесу.