ШКОЛА КАО ФАКТОР РИЗИКА И ЗАШТИТНИ ФАКТОР ПОЈАВЕ НАСИЉА

Authors

  • Семко Лозић

DOI:

https://doi.org/10.7251/10.7251/NSK1002077L

Abstract

Насилништво међу дјецом је врло стара појава. Већина људи има искуства са окрутним задиркивањем или тиранизитањем вршњака, било из својих властитих шлколских дана, било кроз школовање властите дјеце. Школским задиркивањем и понекад окрутним драмама школског дворишта бавили су се углавном учитељи и школски педагози. Мијењањем душтвених норми, мијењало се и схваћање агресивног, насилног и неприхватљивог понашања међу дјецом и вршњацима. Неки стручњаци тврде да се кључни узроци насиља могу наћи у породици, те да је породица управо клица свега. Неки сматрају да би школе трбале више васпитати, а мање образовати, те да морају представљати сигурно окружење за ученике, јер највећи дио свог врмена проведу у школи. Циљ овог рада је прецизан и нимало једноставан, а односи се на што потпуније и цјеловитије упознавање са проблемом насиља у школи као фактору ризика и заштитном фактору појаве насиља. Пажња ће бити усмјерена на подстицање просоцијалног понашања ученика, на програме подстицања просоцијалног понашања са освртом на просоцијално понашање између теорије и праксе, као и примјере неких програма за превенцијунасиља у школи, аи препоруке за бољу праксу у преценцији насиља у школи.

Published

2020-02-11