Ученици млађег узраста природно су заинтересовани упознавањем свијета око себе. Они у разедној настави садржаје из природних наука уче у интегрисаном облику. Да би правилно разумјели узрочно-посљедичне везе у природи, међусобну зависност природних појава и процеса, терба што самостланије да дођу до знања. То није апсолутно самосталан рад ученика, већ су то истраживачке активности које посредно руководи учитељ. У овом раду се анализира теоријски значај истраживачких активности у настави интегрисаних природних наука, добијен на основу релевантних научних истраживања у овој области. Истраживачке активности ученици остварују извођењем једноставних огледа, прилагођеним њиховим физичким и менталним карактеристикама, као и кроз мини-пројекте. При томе постепено усвајају фазе научног метода, развијају језичке и екперименталне вјештине, као и логичко мишљење. Учитељ треба да буде стручно и методички оспособљен за примјену истраживачког учења. Његова улога се мијења у односу на традиционалну наставу. Он постаје координатор, модератор, тренер, савјетник, помоћник, менаџер конфликата насталих током ученичких истраживачких активности. Приказивање података једноставним листама. табелама и графиконима је неопходно за рјешавање проблема сортирања података и информација.
