Синдром изгарања наставника и њихова отвореност за увођење иновација у наставу

Abstract

У овом раду доказана је хипотеза да код статистички значајног броја наставника постоји одређени ниво синдрома изгарања и да као такви нису отворени за увођење иновација у наставу. Доказали смо да изгарање највише преодређује антагонизам наставника у погледу увођења иновација у наставу. За мјерење синдрома користили смо инструмент Кристине Маслач који нам је омогућио препознавање наставника са високим, просјечним и ниским нивоом изгарања. Налази овог истраживања су показали да емоционална исцрпљеност и деперсонализација смањују ефикасност наставника и негативно утичу на његово лично постигнуће. За испитивање ставова наставника о учењу и поучавању користили смо инструмент професора Ненада Сузића (СНОУП). Колико су наставници отворени за увођење иновација у наставу сазнали смо помоћу инструмента ЕКА-профил специјално конструисан за ово истраживање. Поред бројних значајних налаза, ово истраживање је отворило и неке нове проблеме за даље истраживање.