САМОРЕФЛЕКСИЈА ОДЕЉЕЊСКИХ СТАРЕШИНА И ПЕРЦЕПЦИЈЕ УЧЕНИКА О УПРАВЉАЊУ ВРШЊАЧКИМ КОНФЛИКТИМА

Abstract

Одељењски старешина као модел и ментор у одељењу треба да својим поступцима помогне ученицима да превазиђу проблеме са којима се сусрећу у интерперсоналним односима са вршњацима. Разумевањем, активним слушањем, трагањем за решењима конфликти се могу разре- шити. У раду се бавимо компетенцијама одељењских старешина за во- ђење саветодавних разговора са ученицима с циљем разрешења вршња- чких конфликата, сагледаних на основу саморефлексијa одељењских ста- решина и перцепција ученика. Узорак чине 29 одељењских старешина и 721 ученик средње школе. За потребе истраживања конструисане су скале ИСКЗРВК1 и 2, намењене ученицима и одељењским старешинама, са димензијама: разумевање конфликта; активно слушање; решавање конфликта; емоционалне реакције. Одељењске старешине позитивније вреднују своју компетентност за разлику од ученика. Радни стаж одељењских старешина не утиче на саморефлексију о компетент- ности, док школски успех и изграђено поверење ученика утичу на њихову перцепцију компетентности одељењских старешина. Ученици бољег школског успеха и са изграђеним поверењем позитивније процењују оде- љењске старешине. Резултати указују на потребу постојања крити- чког пријатеља који ће помоћи одељењском старешини да постане објективнији, на потребу професионалног развоја с акцентом на раз- вијању социо-емоционалних компетенција, као и већу сарадњу са уче- ницима слабијег школског успеха.