ИНДИВИДУАЛИЗОВАНО УЧЕЊЕ И ПОУЧАВАЊЕ У СВЈЕТЛУ ПРАВАЦА „ПЕДАГОГИЈЕ ЕСЕНЦИЈЕ“ И ТЕОРИЈА АЛТЕРНАТИВНИХ ШКОЛА
DOI:
https://doi.org/10.7251/NSK2201009JAbstract
У раду се први пут цјеловитије сагледавају кључне одреднице индивидуализо- ваног учења и поучавања и васпитања ученика у оквирима праваца „педаго- гије есенције“ и теоријских основа репрезентативних алтернативних школа. Метатеоријском анализом установљено је да се индивидуализовано учење и дјелотворно поучавање у индивидуално планираној настави и другим варијан- тама система индивидуализоване наставе, као и укупан индивидуализовани васпитно-образовни рад у инклузивној школи могу претежно утемељивати на полазиштима и интенцијама праваца „педагогије есенције“ (педеутоло- гије, индивидуалне педагогије, персоналистичке педагогије, прогресивистичке педагогије и педоцентристичког покрета), поготово у етапи педагошко-пси- холошке дијагностике, односно препознавања и идентификовања развојних потенцијала, сазнајних потреба, евентуалних препрека у учењу и учешћу и других карактеристичних индивидуалних особина ученика. Утврђено је да сe за планирање, реализацију и евалуацију индивидуализованог учења, поучавања и цјелокупног васпитно-образовног дјеловања у савременој школи могу наћи упориштa и у теоријским основама рада у квалитетној школи (теоријa кон- троле и реалитетнa терапијa), у школи живота (хумано-лична педагогија) и у школи у Самерхилу (педагогија еманципаторског или слободног васпитања), позитивним искуствима и педагошким остварењима у тим познатим алтер- нативним школама, што је детаљније презентовано у раду.