НАША ШКОЛА

СЛИКАРСТВО ПАБЛА ПИКАСА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ЛИКОВНИХ СПОСОБНОСТИ ДЈЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

2026-06-26T12:58:54+02:00

У овом раду се кроз теоријске основе расправља о ликовним способностима дјеце, те о значају ликовно-умјетничког дјела за њихов развој. Приказани су начини посматрања, анализе и кориштења умјетничког дјела у раду са дјецом. Циљ рада је испитати да ли је могуће подстицати развој ликовних способности дјеце помоћу умјетничких дјела Пабла Пикаса. Организовано је и реализовано истраживање у вртићу „Срна“ у Бањој Луци. Учествовало је 25 дјеце, узраста пет и шест година, од којих је 13 дјевојчица и 12 дјечака. Истраживање је реализовано у склопу три ликовне активности, а дјеца су се
изражавала помоћу техника из подручја цртања, сликања и графике. Резултати истраживања показали су да дјеца предшколског узраста позитивно реагују на ликовно-умјетничка дјела Пабла Пикаса и да се могу на више начина
и помоћу различитих техника користити као подстицај за дјечје ликовно изражавање и развој ликовних способности.

UTICAJ INTEGRATIVNOG MODELA NASTAVE MUZIČKE KULTURE NA MUZIČKE SPOSOBNOSTI, ZNANJA I VJEŠTINE UČENIKA MLAĐEG ŠKOLSKOG UZRASTA

2026-06-26T12:42:46+02:00

U radu su predstavljeni rezultati eksperimentalne primjene integrativnog modela nastave u prvom razredu osnovne škole. U istraživanju je učestvovalo 116 učenika prvog razreda dvije osnovne škole koji su podijeljeni u četiri odjeljenja. Dva odjeljenja su bila eksperimentalna a dva kontrolna. Cilj istraživanja bio je ispitati uticaj integrativnog modela nastave muzičke kulture na ritmičke sposobnosti, sposobnosti vokalne reprodukcije, znanja i vještine sviranja na ritmičkim instrumentima. Korišten je eksperimentalni metod sa paralelnim grupama i deskriptivni metod. Instrumente istraživanja čine: TVR - test vokalne reprodukcije; TRS - test ritmičkih sposobnosti i IZUT test koji se sastoji iz tri subtesta: vizuelno prepoznavanje ritmičkih instrumenata, zvučno prepoznavanje i manuelna upotreba instrumenta. Rezultati su dobijeni testiranjem učenika i poređenjem dobijenih aritmetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe. Razlika aritmetičkih sredina na svim testovima ide u prilog učenika eksperimentalne grupe što govori o pozitivnom djelovanju eksperimentalnog faktora. Statistički značajna razlika upućuje na zaključak da integrativni model nastave muzičke kulture ostvaruje pozitivan uticaj na ritmičke sposobnosti, sposobnosti vokalne reprodukcije učenika, znanja učenika i vještine u odnosu na primjenu tradicionalnog načina rada.

САМОПРОЦЈЕНА ДИГИТАЛНЕ ПИСМЕНОСТИ И КОМПЕТЕНЦИЈА УЧЕНИКА У КОНТЕКСТУ НАСТАВЕ ДИГИТАЛНОГ СВИЈЕТА

2026-06-26T12:12:16+02:00

Дигиталне компетенције представљају кључну компоненту савременог образовања, чији развој захтијева педагошки осмишљену интервенцију, посебно у раном школском узрасту. У Републици Српској наставни предмет Дигитални
свијет уведен је као системски одговор на тај изазов, са циљем да ученици од најранијих разреда стичу функционалне, критичке и безбједне дигиталне вјештине. Циљ овог истраживања био је да се испита како прва генерација ученика која је комплетно прошла кроз овај четворогодишњи програм самопроцијењује своју дигиталну писменост и компетенције. Теоријски оквир заснива се на европском референтном оквиру DigComp, који дефинише дигиталне компетенције као интегрисани скуп знања, вјештина и ставова, те на теорији самоефикасности која истиче улогу самопоуздања у образовним постигнућима. Истраживање је обухватило 1.034 ученика петог разреда из свих региона Републике Српске. Коришћени инструмент, конструисан на основу наставног програма, показао је добру поузданост. Резултати указују на висок и уједначен ниво позитивне самопроцјене, без значајних регионалних или родних разлика, што говори о егалитарном утицају стандардизованог наставног програма. Док је веза са школским успјехом позитивна, али слаба, учесталост употребе
дигиталних уређаја показала се негативно повезаном са самопроцјеном компетенција, потврђујући да количина употребе (конзумације дигиталних уређаја) није пресудна, већ квалитет дигиталне праксе. Наставни предмет Дигитални свијет показује ефикасност у изградњи дигиталног самопоуздања, али исто времено поставља императив за продубљивање наставе ка развоју критичке, рефлексивне и одговорне дигиталне писмености.

IGRANJE S DJECOM KAO PROFESIONALNA KOMPETENCIJA VASPITAČA U SAVREMENOM PREDŠKOLSKOM KONTEKSTU

2026-06-26T13:03:47+02:00

Naučna monografija prof. dr Tamare Pribišev Beleslin „Igranje s decom: profesionalna kompetencija vaspitača“ bavi se jednom od najvažnijih i istovremeno najosjetljivijih tema savremenog predškolskog vaspitanja i obrazovanja – igrom. Autorka igru sagledava ne samo kao prirodnu dječju aktivnost ili razvojnu kategoriju, već i kao složen relacijski i profesionalni prostor u kojem se oblikuju pedagoški odnosi, vaspitačeva uloga, kao i profesionalni identitet.

ODREDNICE IMPLEMENTACIJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA: SPONTANE, PLANIRANE I PARTICIPATIVNE AKTIVNOSTI

2026-06-26T12:55:03+02:00

Održivi razvoj predstavlja ključni izazov savremenog društva, a unapređenje implementacije vaspitanja i obrazovanja za održivi razvoj (ViOOR) u predškolskim ustanovama od velikog je značaja za oblikovanje svijesti i odgovornog ponašanja djece. Stoga je cilj ovog mješovitog, empirijskog istraživanja bio ispitati odrednice implementacije vaspitanja i obrazovanja za održivi razvoj u predškolskim ustanovama, sagledane kroz razlike u odnosu na karakteristike vaspitača (radni staž) i uzrast djece u grupi u kojoj vaspitač radi (jaslene i starije vrtićke grupe), kao i kroz zastupljenost različitih oblika sprovođenja aktivnosti – planiranih, spontanih i participativnih aktivnosti u saradnji sa lokalnom zajednicom. Kvantitativni dio istraživanja sproveden je sa 110 vaspitača u Republici Srpskoj (Bosni i Hercegovini), prikupljanjem podataka putem onlajn skale stavova u obliku petostepene Likertove skale.
Kvalitativni dio uključivao je fokus grupu od 8 vaspitača sa relevantnim iskustvom, kroz četiri pitanja koja su proizašla iz kvantitativnih nalaza. Rezultati pokazuju da dužina radnog staža vaspitača nije povezana sa značajnim razlikama u zastupljenosti vaspitanja i obrazovanja za održivi razvoj, dok su uočene razlike u tipovima aktivnosti u odnosu na uzrast djece (jaslene i starije vrtićke grupe); spontano sprovođenje ViOOR-a je najzastupljenije, dok su aktivnosti u saradnji sa lokalnom zajednicom rjeđe prisutne. Nalazi ukazuju na potrebu za planiranjem, sistematskom podrškom i stručnim usavršavanjem vaspitača, te pružaju osnovu za unapređenje predškolskog obrazovanja i buduća istraživanja.

МЕТРИЈСКА СВОЈСТВА СКАЛЕ ЗА УЧЕНИЧКУ ПРОЦЈЕНУ ОДНОСА С НАСТАВНИЦИМА

2026-06-26T12:37:07+02:00

Однос наставника и ученика представља један од кључних педагошких фактора који утиче на квалитет васпитно-образовног процеса, ученичку мотивацију, ангажман и психосоцијални развој. Полазећи од теорије везаности, теорије само
одређења и концепта школске климе, истраживање је усмјерено на испитивање факторске структуре и метријских карактеристика скале за ученичку процјену односа с наставницима. Узорак је обухватио 195 ученика предметне наставе
основних школа на подручју града Бања Лука. Конструисана је петостепена Ликертова скала од 25 ајтема, иницијално заснована на пет теоријски дефинисаних димензија односа. Примјеном анализе главних оса (Principal Axis Factoring)
уз Oblimin ротацију (КМО=0,902; Бартлетов тест сферичности: χ²=1019,375; p<0,001) издвојена је двофакторска структура која објашњава 50,39% укупне варијансе. Први фактор, означен као социо-емоционална подршка наставника, објашњава 43,46% варијансе и обухвата ајтеме који се односе на повјерење, прихваћеност, подршку, подстицање аутономије и развој ученичког самопоуздања, те показује високу унутрашњу конзистентност (α=0,90). Други фактор, означен као педагошко-регулативна компонента наставничког односа, објашњава 6,93% варијансе и односи се на ученичку перцепцију праведности, расположења наставника и јасноће наставних упутстава. Поузданост ове субскале је умјерена (α=0,67), што је прихватљиво имајући у виду мали број ајтема, али указује на потребу даљег унапређивања ове димензије. Скала у цјелини показује висок степен унутрашње конзистентности (α=0,89). Резултати указују да ученици однос с наставницима перципирају као интегрисан, али структурално диференциран конструкт у којем доминира социо-емоционална компонента, док регулативно-педагошки аспект представља засебан, мање изражен, али теоријски значајан сегмент односа. Налази представљају основу за даљу метријску провјеру и примјену инструмента у различитим образовним контекстима.