НАША ШКОЛА

ОТКРИВАЊЕ, ЊЕГОВАЊЕ И РАЗВОЈ ДАРОВИТОСТИ У ШКОЛСКИМ ОКВИРИМА: ЗНАЧАЈAН ПРИЛОГ ПОСЕБНОЈ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОЈ ПОДРШЦИ ДАРОВИТИМ УЧЕНИЦИМА

2025-04-07T13:38:37+02:00

Издавачка дјелатност новосадског Филозофског факултета у 2023. години постала је богатија за монографију Милене Летић Лунгулов под насловом Даровитост у школском контексту, која је доступна у елек- тронској верзији.2 Основни предмет којим се ауторка бави у моногра- фији јесте презентовање савремених теорија и налаза који указују на значај посебне васпитно-образовне подршке даровитим ученицима. С циљем бољег разумијевања даровитих ученика и унапређења њиховог школовања, монографија је у основи намијењена педагозима, психо- лозима, наставницима, студентима наставничких усмјерења, референт- ним институцијама, али и родитељима и свима онима које интересује ова област и тема.

INTEGRATING ACTIVE LEARNING: ANALYSING TOOLS AND MATERIALS IN ENVIRONMENTAL STUDIES TEXTBOOKS FOR ELEMENTARY EDUCATION

2025-04-07T13:34:36+02:00

This research analyses the tools and materials essential for facilitating operationalpractical learning through elementary environmental studies textbooks. The school curriculum for environmental studies is based on constructivist learning and teaching theory, the main idea of which is that it is necessary and important for students to be active in the classroom. Teachers are encouraged to use practical teaching methods. Our study highlights the importance of selecting textbooks and supplementary materials that encourage active student participation and provide opportunities for hands-on learning experiences. The aim of the study is to identify the tools and materials that students often need to complete tasks that emphasise practical learning methods when working with textbooks. Using a descriptive, non-experimental pedagogical research approach, textbooks from four publishers approved by the Slovenian Council of Experts since 2011 were examined. The results show that the most frequently required resources for operational-practical tasks in textbooks include pens, workbooks, and various everyday objects such as packaging waste and kitchen utensils. Digital devices such as computers, tablets and phones are rarely mentioned, indicating a possible gap in the integration of modern technologies into environmental studies.

АНАЛИЗА КЊИЖЕВНОГ ЛИКА У ИНДИВИДУАЛИЗОВАНОЈ РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ

2025-04-07T13:31:12+02:00

Научним истраживањем у другој половини ХХ вијека и у наше вријеме иденти- фиковане су врло велике индивидуалне разлике у психофизичком развоју дјеце и младих. На тим сазнањима заснивају се све израженије потребе да се наста- ва свих предмета и програмских подручја (па и рада на књижевном тексту) у што већој мјери цјелисходно индивидуализује прилагођавањем когнитивним способностима, предзнањима, сазнајним потребама и особинама личности сваког ученика. Интерпретација књижевних текстова утемељена на теорији књижевности и савременим дидактичко-методичким концепцијама захтијева системати- чан приступ у анализи књижевних ликова, јер углавном књижевна дјела пам- тимо по ликовима који су били носиоци мисаоног, естетског, емотивног и идејног језгра њихове знаковне структуре. У овом раду приказани су резултати експерименталног истраживања који показују да се индивидуализацијом разредне наставе књижевности постижу статистички значајно бољи резултати у анализи књижевног лика, него у на- стави која је неиндивидуализована. Добијени резултати могу представљати изузетно значајан допринос рјешавању актуелног и важног питања ефикас- не анализе књижевног лика у разредној настави, као и теоријском заснивању и експерименталној верификацији нових модела индивидуализоване наставе којима би био циљ дјелотворнија анализа књижевног лика.

KREIRANJE KLIME ZA PODRŠKU I UČENJE IZ UGLA PEDAGOGA U SREDNJIM ŠKOLAMA

2025-04-07T13:27:32+02:00

Opšti cilj ovog istraživanja je opisati i razumjeti kreiranje klime za podršku i učenje iz ugla pedagoga srednjih škola. U tu svrhu sprovedeno je kvalitativno istraživanje na uzorku 14 pedagoga srednjih škola. U finalnoj verziji kodnog stabla oblikovano je 4 područja i 4 kategorije sa pripadajućim dimenzijama. Područje Načini kreiranja klime za podršku i učenje obuhvata kategoriju Rad i saradnja pedagoga sa nastavnicima, roditeljima i učenicima. Na osnovu dobijenih istraživačkih podataka pedagozi su istakli da je za kreiranje klime za podršku i učenje neophodan timski rad nastavnika i pedagoga, podsticajno i prijateljsko okruženje za učenje, odgovornost, samodisciplina i poštovanje. Područja Kompetencije nastavnika obuhvata kategoriju Pedagoško-didaktičkih kompetencija nastavnika (pedagoški takt, vaspitno djelovanje, interaktivni pristup u nastavi) i Kategoriju socijalno-emocionalne i lične kompetencije nastavnika (empatija, saradnja, samokontrola, tolerancija, prepoznavanje emocija i vještine timskog rada). U okviru područja Kompetencije učenika, pedagozi najveći značaj posvećuju socijalno-emocionalnim kompetencijama. Područje Unapređenje kompetencija pedagoga sadrži kategoriju Učestvovanje na različitim seminarima i obukama, saradnju sa drugim institucijama. Dobijeni odgovori pedagoga ukazuju na značaj refleksije i samorefleksije u kreiranju klime za podršku i učenje te saradnje sa relevantnim institucijama. Prijedlog za naredna istraživanja je da se obuhvati veća populacija pedagoga koji rade u različitim vaspitno-obrazovnim ustanovama. Takođe, značajna bi bila i primjena kvantitativnih istraživanja koja bi imala za cilj da utvrde efekte pojedinih modela timskog rada, interaktivnog i kooperativnog učenja, refleksije i samorefleksije na kreiranje klime za podršku i učenje.

STATUS U GRUPI VRŠNJAKA – IZ UGLA DVE DISTINKTIVNE DIMENZIJE

2025-04-07T13:23:25+02:00

Vršnjačka grupa predstavlja važan kontekst odrastanja svakog deteta, te tako postoje brojna teorijsko-empirijska nastojanja da se prouče njene karakteristike. Predmet ovog istraživanja je utvrđivanje osnovnih dimenzija vršnjačkog statusa. Istraživanjem je obuhvaćeno 280 učenika trećeg razreda osnovne škole, a od instrumenata su korišćeni sociometrijski upitnik i upitnik o sociodemografskim karakteristikama. Cilj je utvrditi prirodu povezanosti između dimenzija opažene popularnosti i sociometrijske prihvaćenosti, njihovih kategorija, kao i razlike u odnosu na opšte sociodemografske karakteristike dece i porodica. Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na potrebu distinkcije, jer se sociometrijska prihvaćenost odnosi na nivo socijalne preferencije deteta u grupi, dok se opažena popularnost odnosi na nivo njegovog socijalnog uticaja, bez obzira na nivo socijalne preferencije. U odnosu na pojedinačne kategorije, najviše podudaranja ima između neprihvaćenosti i nepopularnosti, dok je posebno važan rezultat o značajnom broju učenika zanemarenog vršnjačkog statusa. Od sociodemografskih karakteristika, pol učenika i struktura porodice prave razlike. Rezultati su od krucijalne važnosti za pedagošku teoriju i praksu koja je, do sada, vršnjački status tumačila i merila jednodimenzionalno. Otvaraju se i druga istraživačka pitanja u pravcu ispitivanja onih korelata koji bliže određuju status deteta u grupi vršnjaka.

ПРОЦЈЕНЕ УЧЕНИКА О СТРУКТУРНИМ ОДРЕДНИЦАМА ШКОЛСКЕ КЛИМЕ У ОДНОСУ НА ПОЛ И УЗРАСТ

2025-04-07T13:37:04+02:00

Један од врло важних показатеља квалитете васпитно-образовног рада у цје- лини представља конструкт школске климе. Теоријски гледано, овај конструкт темељи се на перцепцији свих чланова институције, док истовремено утиче и на њихово понашање и дјеловање. То указује да варијаблу школска клима ка- рактерише латентна веза и са бројним показатељима дјечијег понашања, на основу чега она постаје чест предмет интересовања многих истраживача и практичара. Из тог разлога циљ овог истраживања је испитати разлике ученичке процјене о структуралним димензијма школске климе у односу на пол и узраст. Добијени резултати су утврдили да дјевојчице исказују негативније процјене о односима у школи (t = 2,58, p < 0,01) као и то да ученици деветог разреда мање процјењују образовање (t = 2,11, p < 0,05) и односе у школи (t = 2,58, p < 0,01). Овакви резултати усмјерили су нас на потребу за поновним спровођењем истраживања на већем узорку, јер различита перцепција односа у школи може бити показатељ непостојања заједничке сврхе, а јединство ка општем циљу је неопходно за квалитетну реализацију васпитно-образовног процеса.

СИНТАКСИЧКИ МЕЂУЈЕЗИЧКИ УТИЦАЈ НА НИВОУ ЗАВИСНЕ КЛАУЗЕ

2025-04-07T13:32:54+02:00

Предмет овог рада јесте синтаксички међујезички утицај српског језика на ред ријечи у зависним клаузама у учењу енглеског као страног. Док је ред рије- чи у српском језику релативно слободан, у енглеском, који је аналитички језик, улога елемената у реченици зависи од њиховог редослиједа. У зависноупитним реченицама у српском језику, које су у облику питања у неуправном говору, присутна је инверзија, док у еквивалентним структурама у енглеском језику (wh-упитним клаузама и да-не упитним клаузама) обично не долази до инвер- зије карактеристичне за питања. Контрастивном анализом одговарајућих категорија у ова два језика, те анализом грешака, настојали смо да утврдимо може ли се одступање од уобичајеног реда ријечи у зависним клаузама у писа- ној продукцији србофоних говорника на енглеском, те у превођењу са српског на енглески, сматрати посљедицом негативног трансфера из њиховог матерњег језика. Резултати до којих смо дошли показују да је синтаксички међујезички утицај узрок грешкама у свим примјерима које смо издвојили. Синтаксички међујезички утицај у 17 примјера препознат је у wh-упитним клаузама, а у 2 примјера у да-не упитним клаузама.

ВАСПИТАЧ У ОСТВАРИВАЊУ КОНТИНУИТЕТА У ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ

2025-04-07T13:29:18+02:00

Рад се бави анализом континуитета у предшколском васпитању и образовању, са фокусом на улогу васпитача у креирању досљедног, стабилног и подржа- вајућег социјалног и физичког окружења предшколске установе. У раду је по- себно размотрен континуитет схваћен као задржавање васпитача у групи дјеце дужи временски период као широко прихваћена пракса која води пози- тивним исходима у погледу развоја односа васпитача и дјеце, организације васпитно-образовног рада на основу доброг разумијевања развоја и учења све дјеце, тимског рада међу васпитачима, сарадње васпитача и родитеља, односно квалитета васпитно-образовног процеса у цјелини. Спроведено ис- траживање квалитативног и експлоративног типа указало је да, на основу искустава интервјуисаних васпитача, у контексту институционалног предш- колског васпитања и образовања Републике Српске долази до дисконтинуите- та у виду мијењања васпитача у групама дјеце, а због различитих разлога, како оних административне природе, тако и оних у вези са личним одлука- ма васпитача донесених на основу тога како се на радном мјесту осјећају (у погледу ефикасности, компетентности, тежине посла, професионалног угле- да, могућности професионалног развоја и доказивања и друго). Васпитачи су се такође изјаснили да је модел континуитета по којем сви васпитачи имају прилику да раде са дјецом кроз све узрасте (од јасличког до поласка у шко- лу) најбољи јер као такав доприноси равноправности свих васпитача, развоју квалитетних односа са дјецом, те осјећају професионалне ефикасности. Про- нађени налази имају импликације у виду потребе за обимнијим истраживањи- ма као и потребе заговарања континуитета на нивоу просвјетних политика и институционалних пракси.

PERCEPCIJE UČENIKA O EFIKASNOSTI PRIMJENE PLATFORME MICROSOFT TEAMS U UČENJU NA DALJINU

2025-04-07T13:25:19+02:00

Tokom pandemije COVID-19 škole širom svijeta bile su zatvorene, a nastava se odvijala učenjem na daljinu. Cilj provedenog istraživanja je bio identifikacija percepcija učenika srednjih škola o efikasnosti primjene platforme Microsoft Teams u učenju na daljinu, stavljajući akcenat na njegovu funkcionalnost i upotrebljivost kao alata za interaktivno učenje, saradnju i povratne informacije. Izvršena je analiza stavova s obzirom na sociopedagoška obilježja učenika (pol, škola, školski uspjeh i razred). Uzorak je činilo 135 učenika srednjih škola iz Republike Srpske. Rezultati pokazuju da učenici ostvaruju više prosječne skorove po nekoliko bitnih aspekta, a prevashodno vezano za funkcionalnost i upotrebljivost platforme Microsoft Teams u učenju na daljinu. Ovi rezultati ukazuju da učenici smatraju da je platforma MT upotrebljiva i funkcionalna u učenju na daljinu kada se dijele sadržaji i resursi, pogodana za grupni rad, olakšava interaktivno učenje, efikasne diskusije i podstiče interakciju kako između učenika i nastavnika, tako i između samih učenika. Rezultati istraživanja pokazuju da postoje statistički značajne razlike stavova učenika u odnosu na školu i pol učenika. Takođe, iz datih odgovora može se zaključiti da primjena ove platforme zahtijeva veću digitalnu kompetentnost nastavnika i učenika, te svakako bolju informacijsko-komunikacijsku infrastrukturu.

ULOGE UNIVERZITETA I UNIVERZITETSKIH NASTAVNIKA U PROMOVISANJU CIVILNOG ZALAGANJA U ZAJEDNICI: DISCIPLINARNE RAZLIKE

2025-04-07T13:21:13+02:00

Tokom poslednjih decenija sve su aktuelnije težnje za povezivanjem univerziteta i društvene zajednice, kao i za civilnim zalaganjem univerzitetskih nastavnika. Namera ovog istraživanja je da se ispita percepcija uloge univerziteta i uloge univerzitetskih nastavnika u promovisanju civilnog zalaganja i obrazovanja za aktivno građanstvo, s obzirom na različitu disciplinarnu kulturu nastavnika i studenata. Uzorak istraživanja obuhvatio je 1048 ispitanika od čega je 466 nastavnika i saradnika i 582 studenta sa Univerziteta u Novom Sadu, a korišćen je Upitnik o civilnoj misiji sveučilišta i obrazovanju za održivi razvoj. Rezultati ukazuju da je uloga univerziteta u promovisanju civilnog zalaganja značajna, ali tek nakon uloge medija. Kada je u pitanju uloga univerzitetskih nastavnika, disciplinarne razlike utvrđene su na uzorku studenata, pri čemu studenti „mekih“ nauka smatraju da je značajnija uloga nastavnika u promovisanju civilnog zalaganja od studenata „tvrdih“ nauka, koji smatraju da je to više privatna stvar pojedinca. Rezultati potvrđuju disciplinarne razlike u pojedinim aspektima povezanosti uloge univerziteta i uloge nastavnika. Ispitanici „mekih“ nauka u većoj meri smatraju da su ove uloge povezane i da, što je jača uloga univerziteta, tada je značajnija uloga nastavnika. Zaključuje se da, pored nastave i istraživanja, civilno zalaganje u zajednici predstavlja značajnu ulogu univerziteta i univerzitetskih nastavnika, kao i da univerzitet nije homogena celina i da profesionalna socijalizacija u disciplinu utiče na interes nastavnika i studenata za raznovrsne aktivnosti zalaganja u zajednici i njihov civilni angažman.