НАША ШКОЛА

ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНО НАУЧНО УТЕМЕЉЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ВАЛОРИЗАЦИЈА ИНДИВИДУАЛНО ПЛАНИРАНЕ НАСТАВЕ

Миле Илић — 2023-12-24

Научна монографија под насловом Индивидуално планирана на- става аутора др Љиљане Јерковић обимно је дјело које, поред пред- говора, увода, прилога, индекса имена и појмова и литературе, садр- жи још шест тематски релевантних и садржајно-логички повезаних поглавља: 1. Општа теоријска полазишта индивидуално планиране на- ставе, 2. Осврт на претходна тангентна истраживања, 3. Методологија теоријског проучавања и експерименталног истраживања, 4. Резултати теоријског проучавања индивидуално планиране наставе, 5. Резултати експерименталног акционог истраживања, и 6. Закључци.

ОБРАЗОВНИ ЕФЕКТИ УЧЕЊА РЈЕШАВАЊЕМ ИСТРАЖИВАЧКИХ ЗАДАТАКА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Joвана Кончар — 2023-12-24

Тежиште наставног рада у савременој настави усмјерено је на замјену нека- дашњег енциклопедијског приступа поступцима, методама, облицима, систе- мима рада окренутим ка рјешавању проблема, практичној примјени знања, ис- траживању. Истраживачки задаци јављају се као један од предуслова усвајања цјеловитих и трајних знања. У раду су презентована новија теоријско-мето- долошка сазнања о образовним ефектима учења путем рјешавања истражи- вачких задатака у настави природе и друштва. С тим у вези, за реализовано истраживање постављен је циљ како би се утврдило да ли се учењем путем рјешавања истраживачких задатака у настави природе и друштва постижу већи образовни ефекти (већи и квалитетнији ниво знања), те већи резултати рада свих ученика или појединаца. Истраживање је проведено на узорку од 40 ученика IV разреда основне школе из Приједора. Током истраживања кориште- на је експериментална метода. Техника прикупљања података јесте техника тестирања, док је инструмент истраживања тест знања из познавања при- роде и друштва А форма (иницијални и финални). Према резултатима, постоји статистички значајна разлика у резултатима учења (већи и квалитетнији ниво знања) међу ученицима који су радили на истраживачким задацима у односу на ученике у традиционалној настави (прва хипотеза), те постоји статистички значајна разлика у резултатима рада свих ученика или појединаца који су радили на истраживачким задацима у односу на ученике у традиционалној настави (друга хипотеза). Резултати истраживања указују на потребу и могућност преиспитивања постојећих образаца наставног рада током реализације на- ставних садржаја природе и друштва, те имплементирања више истраживач- ких задатака за самостални, групни и тандемски рад ученика.

SKRIVENI KURIKULUM I IMPLICITNE TEORIJE NASTAVNIKA KAO ODREDNICE OBRAZOVNO-VASPITNOG PROCESA

Stanislava Marić Jurišin — 2023-12-24

Kurikulum, kao značajni dokument škole, predmet je brojnih istraživanja i rasprava u obrazovno-vaspitnom procesu. Kada govorimo o kurikulumu, nezaobilazno je razjasniti i osvetliti i pojam skrivenog kurikuluma. On se definiše kao diskrepancija između onoga što podrazumeva službeni kurikulum i onoga što se odvija u školama. Skriveni kurikulum u znatnoj meri može imati uticaja na kvalitet obrazovanja, jer podrazumeva celokupno okruženje u kojem učenici uče. S obzirom na to da su nastavnici odgovorni za implementaciju kurikuluma, od njih se očekuje da prenesu učenicima sve one vrednosti koje formalnim kurikulumom nisu obuhvaćene. Prenošenje vrednosti najčešće se odvija putem implicitinih poruka, a često ni nastavnici, a ni učenici nisu svesni tih poruka. Implicitna teorija nastavnika predstavlja uverenja i vrednosti nastavnika o tome kako nastavnik percipira učenika, koju teoriju učenja primenjuje i kako percipira detinjstvo. Naime, skriveni kurikulum postaje sastavni deo implicitne teorije nastavnika. U nastavi koja je fokusirana na učenika, nastavnik i dalje ima centralnu ulogu, tako da se može reći da je njegova implicitna teorija integralni deo za ostvarivanje obrazovno-vaspitne prakse. Nalazi prikazanih relevantnih istraživanja potvrđuju tezu da skriveni kurikulum može imati snažniji uticaj u odnosu na službeni kurikulum. U svetlu savremene obrazovne paradigme o celoživotnom učenju, implikacije ovog rada ogledaju se u isticanju uloge nastavnika kao refleksivnog praktičara koji svoju praksu kontinuirano istražuje i preispituje.

MOTIVATION PREDICTORS IN TEACHING MUSIC CULTURE

Milena Pašić — 2023-12-28

Music Culture is one of the subjects for which many students are not particularly motivated, thus the interest of this research was establishing possible factors that are in positive correlation with motivation for this subject. Major problem of this research was to determine correlation of certain variables with intrinsic and extrinsic motivation for Music Culture teaching, as well as what are the best predictors of this motivation. The differences between the students show that intrinsic motivation is higher with female respondents (F (1.311) = 5.39, p < .05), that it declines with age (F (2.313) = 11.97, p < .01) and that it is higher in classes where democratic educational style is applied (r = .274). Only the scale of learning presented appeared as a significant predictor of intrinsic motivation (β = .513, p < .001), while the scale of self-esteem (β = .316; p < .001) and sub-scale of performance goals focused on achieving success (β = .388; p < .001) appeared as significant predictors of extrinsic motivation. A positive correlation was also noticed between singing activity during the lesson and intrinsic motivation and between listening to music and extrinsic motivation as well as negative correlation regarding presentations and intrinsic motivation.

ПОДСТИЦАЊЕ КУЛТУРНИХ РАЗЛИЧИТОСТИ У ВРТИЋУ У КОЈЕМ БОРАВЕ РОМСКА И ЕГИПЋАНСКА ДЈЕЦА

Маријана Блечић — 2023-12-24

Вртић је физичко окружење које је аутентично повезано са ужим и ширим друштвеним контекстом, који је у сталном процесу мијењања. Као одраз зби- вања унутар шире друштвене заједнице, практичарке/практичари/васпита- чице/васпитачи3 од самог почетка требало би да преузму одговорност у кон- тинуираном прилагођавању промјенама које се збивају у породици и, уопште, у локалној заједници и друштву. Градећи снажна увјерења о породицама, али и заједницама, да су one компетентни партнери у васпитно-образовном процесу, васпитачи би требало да континуирано подржавају дјечја искуства учења ко- ристећи знања породице о дјеци и у партнерском односу креирају подржавајуће окружење за учење кроз игру. Захтјеви за партнерством изазовнији су уколико нијесу у питању већинске породице, којима најчешће припадају и сами васпита- чи, а посебно уколико су породице вишеструко депривиране, као што је случај са ромским и египћанским (РЕ) породицама. Црна Гора је пред бројним изазовима још од почетка избјегличке кризе 1998/1999. године до данас, и покушава да пру- жи адекватне одговоре на многе изазове пред којима су се нашле РЕ породице. У раду ће се, примјеном методе студије случаја, анализом одговора добијених чек листом и одговора добијених посредством дубинског интервјуа, указати на недовољно подстицање културних различитости у физичком окружењу вртића „Срцоловка“ (JПУ „Ђина Врбица“, Подгорица), који од 2005. године доминант- но реализује васпитно-образовни рад са дјецом ове рањиве мањинске заједнице. Добијени одговори указују нам не само на недовољна знања о креирању подсти- цајног окружења за разумијевање и прихватање културних различитости, већ и на неразумијевање важности успостављања партнерства са РЕ породицама, које морају бити значајни партнери у остваривању овог циља на раном узрасту.

PERCEPCIJE STUDENATA O PRIMENI APLIKACIJE GOOGLE MEET U UNIVERZITETSKOJ NASTAVI NAKON IZBIJANJA PANDEMIJE KOVIDA

Marija Marković — 2023-12-24

Primena aplikacije Google Meet u cilju prelaska sa tradicionalne nastave na onlajn nastavu postala je izbor mnogih univerzitetskih ustanova tokom pandemije kovida. Shodno tome, aktuelizuju se pitanja koja se odnose na njenu efikasnost, pozitivne i negativne strane, kao i prihvatanje od strane glavnih aktera – studenata i nastavnika. Istraživanje ima za cilj da pruži odgovor na pitanje kakvi su stavovi studenata Filozofskog fakulteta u Nišu prema primeni aplikacije Google Meet u visokoškolskoj nastavi. U istraživanju je primenjena deskriptivna metoda, a uzorak istraživanja činilo je 211 studenata sa različitih departmana. Instrument istraživanja je petostepena skala procene Likertovog tipa putem koje su ispitivani stavovi studenata prema primeni aplikacije Google Meet. Rezultati istraživanja pokazuju da su studenti uglavnom neodlučni kada se izjašnjavaju o primeni ove aplikacije, kao i da u odnosu na nezavisne varijable istraživanja – pol, godinu studija, prosečnu ocenu tokom studiranja i studijski program, nema statistički značajnih razlika, osim kod pojedinih ajtema.

ОДНОС ПОРОДИЦЕ И ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ – НА ПУТУ КА КВАЛИТЕТНО УСМЈЕРЕНОМ ПАРТНЕРСТВУ

Наташа Цвијановић — 2023-12-28

Један од врло важних индикатора квалитета предшколског васпитања и обра- зовања представља поље односа породице и предшколске установе. Овај однос предуслов је за остваривање постављених задатака васпитања и образовања утврђених Програмом предшколског васпитања и образовања, због чега се у раду разматрају ставови васпитача и родитеља о узајамном односу у процесу васпитања и образовања њихове дјеце. Поред тога, представљени су и најдо- минантнији облици партнерства предшколске установе и породице, када је, на основу резултата истраживања у коме је учествовало 572 родитеља и 811 васпитача из 42 предшколске установе у Републици Српској, утврђено да се најчешће партнерство веже за двосмјерну размјену информација између ро- дитеља и васпитача о актуелним темама из установе, општем напредовању дјетета и стварању позитивне средине за учење у кући. Све то указује на постојање више традиционалног приступа у односима предшколске установе и породице, који најчешће подразумијева пасивну улогу родитеља, ограничену на родитељске састанке и индивидуалне разговоре. Овакви резултати усмје- рили су нас на преиспитивање и процјену потреба за наглашавањем различи- тих облика партнерства, чиме би се додатно унаприједили односи породице и предшколске установе. Тиме би се уједно створили бољи услови за одговор на бројне изазове са којима се савремена породица суочава, те створиле боље прилике за предшколску установу, која, као таква, може бити спремна да се прилагоди промјенама које се свакодневно јављају.