СОЦИЈАЛНИ КАПИТАЛ, ЊЕГОВЕ ПАРАДИГМЕ И ОСТВАРИВАЊЕ ДОСТОЈАНСТВА ЉУДСКЕ РАДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Abstract

Развој производних снага у двадесетом, а посебно у двадесет првом веку, одвија се у знаку афирмације знања, као основног ресурса развоја друштва и промена у његовој цивилизацији која поприма нову епоху у његовом еволутивном развоју. Значај знања израстао је захваљујући променама у садржају и карактеру човекове радне делатности, исказаној у њеној интелектуализацији, а која се остварује пре свега не у ангажовању и трошењу снаге човекових мишића, већ у активирању, испољавању и потврђивању његових интелектуалних способности. Промене у садржају и карактеру човекове радне делатности захтевају и промене у парадигмама његовог менаџмента на свим нивоима њеног испољавања од конкретних облика организованости до глобалног устројства друштва. Те промене, полазећи од промена у њеном садржај, треба да означе усаглашавање захтева њене сврсисходно-циљне делатности са одређеним позитивним последицама, стваралачко-профитерским аспектима и човековим особинама као мислећег и вредносног бића на линији схватања, промишљања и третирања човека у радној делатности у све мањој мери као бића способног да испољи захтеве извршиоца радних налога, а све више као стваралачког бића. Оваквим развојем еволуција љуског друштва означила би његов развој у правцу остваривања човека као ствараоца што је у складу са развојем човека као бића sui generis.