UPRAVLJANJE ODRŽIVIM RAZVOJEM ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA U USLOVIMA PANDEMIJE KOVIDA-19
DOI:
https://doi.org/10.7251/NOESR2129093MAbstract
Slobodan protok roba, usluga, ljudi i kapitala, razvoj informacione i komunikacione tehnologije, učinili su da lokalni problemi postanu globalni. Finansijska kriza 2007. godine vrlo brzo je postala globalna. Pandemija kovida-19 izazvala je svetsku zdravstvenu krizu, koja je ubrzo prerasla u ekonomsku, uz pretnju da postane i društvena kriza. Makroekonomski troškovi pandemije ogledaju se u padu bruto domaćeg proizvoda (GDP), rastu nezaposlenosti, povećanju fiskalne i eksterne neravnoteže. Fiskalna politika je u svim zemljama bila okosnica ekonomske politike u borbi protiv posledica pandemije. Ono što se sa sigurnošću može reći je da je šok pandemije pogodio ekonomiju i sa strane agregatne tražnje i sa strane agregatne ponude. U radu pokušavamo da sagledamo kako je pandemija delovala na privrede zemalja Zapadnog Balkana, sa kolikim privrednim padom su se suočile u 2020. godini. U radu takođe analiziramo koliko su javni sektor, zdravstvo i obrazovanje bili efikasni u borbi protiv posledica pandemije.
