НОВА ШКОЛА

ЗНАЧАЈ САКУПЉАЊА БИЉАКА И ИЗРАДЕ ХЕРБАРИЈУМА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Јелена Тубић — 2023-09-14

Садржаји наставног предмета природа и друштво пружају велику могућност за примјену у свакодневном животу. Да би се то остварило неопходно је да учитељ најприје упозна ученике са теоријским садржајима, а затим да им на конкретним примјерима, у непосредној околини, то и покаже. Изучавајући садржаје о биљка- ма и организовањем наставе на отвореном, пружа се могућност уче- ницима да боље упознају сваку биљку. Том приликом ученици уочавају, посматрају, сакупљају биљне врсте, боље се упознају са позитивним и корисним својствима која посједују одређене биљке, те учествују у изради хербаријума. Сакупљањем биљака и израдом хербаријума кроз наставу природе и друштва ученици ће моћи да примијене сте- чена знања о датим биљкама и том приликом осигурају квалитет стечених знања. Циљ овог рада јесте да се увиди колики је значај у оспособљавању ученика за процес сакупљања биљака и израде херба- ријума у настави природе и друштва, али и примјени тог наставног средства у наставном процесу.

УВОЂЕЊЕ НОВИХ РЕФЕРЕНАТА У ДИСКУРС

Јелена Шајиновић-Новаковић — 2023-09-14

Циљ овог рада је да покаже могуће начине увођења но- вих референата у писани и говорни дискурс на материјалу енглеског и српског језика. У раду ће се разматрати и фактори који утичу на увођење референата у појединим типовима дискурса. Полазимо од тврдње да (не)познавање референта, компетенција говорника/саго- ворника, као и намјера комуникације утичу на начин на који се првен- ствено успоставља, али и одржава референција. При томе, нека ре- ференцјална средства се подједнако користе и у писаном и говорном дискурсу, док су нека друга типична само за говорни дискурс.

ПРЕГЛЕД ИСТРАЖИВАЊА МОРФОЛОШКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ДЈЕЦЕ МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Слађана Петровић — 2023-09-14

Морфолошке карактеристике представљају примар- ну информацију о психосоматском статусу човјека које одређује си- стем основних антропометријских латентних димензија, без обзира на то да ли су те димензије развијене под посебним утицајем спољне средине или не. Морфолошке карактеристике се разликују с обзиром на пол и узраст, као и генетичке и екосоцијалне чиниоце. Зато се ре- зултати антропометријских варијабли других популација не могу ко- ристити за оцјену ове структуре наше популације. Такође, с обзиром на акцелеративне појаве и релативно брзе измјене у екосоцијалним условима истраживања у оквиру овог простора треба периодично понављати, јер резултати врло брзо застаријевају.

АНАЛИЗА СТАЊА ИНФОРМАТИЧКЕ ПИСМЕНОСТИ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА СА ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ

Игор Митровић — 2023-09-14

Истраживање које је спроведено за потребе рада има- ло је за циљ приказивање анализе стања информатичке писмености у основним и средњим школама на подручју општине Братунац. Данас је од велике важности да сви људу буду информатички описмењени, јер је информатика област која је заузела значајно мјесто у свим гра- нама друштва, а нарочито је то важно у области образовања. На- ставник у основној и средњој школи мора да посједује добро знање из информатике, како би помогао ученицима у савладавању наставног градива и рјешавању одређених задатака. Ученици уче како да пра- вилно рукују рачунаром и да уз помоћ наставника рјешавају задатке из одређених области, на основу чега је спроведена анкета која је имала за циљ да испита колико су и да ли су ученици и наставници ин- форматички писмени. На крају рада, приказани су резултати анкете, односно спроведеног истраживања.

РАЗЛИКЕ У МОТОРИЧКИМ СПОСОБНОСТИМА ДЕЦЕ СТАРОСТИ ОД 8 ДО 10 ГОДИНА

Драгана Весић — 2023-09-14

Моторичка способност човека је дeо опште психофи- зичке способности од које зависи успешно извршавање кретања. Под моторичким способностима подразумева се снага, брзина, издржљи- вост, координација, флексибилност, равнотежа и прецизност. Циљ рада био је утврђивање разлика у моторичким способностима деце старости од 8 до 10 година. Узорак испитаника чинила је група од 51 ученика који похађају други, трећи, четврти и пети разред у Основној школи „Доситеј Обрадовић“ у Сувом Пољу. За процену моторичких способности деце млађег школског узраста користили су се мото- рички тестови по моделу „ EUROFIT“ батерије тестова прописа- не од стране Комитета за развој спорта Савета Европе (Council of Europe, 1993). За мерење моторичких способности кориштени су тестови: „полигон натрашке“, „слалом са три лопте“, „тапинг ру- ком за 15 секунди“, „претклон разножно у седу“, „скок удаљ из ме- ста“, „трчање 20 метара“, „подизање трупа за 60 секунди“ и „из- држај у згибу“ Анализом добијених вредности у овом истраживању, објашњени су сви бенефити. Прикупљеним подацима закључује се да је највећа разлика имеђу испитаника по старости у координацији и у корист дечака, девојчице су боље у флексибилности, на фреквенцију покрета старост нема значајног утицаја, док на остале способно- сти делимично утичу и пол, и старост, као и други фактори.