СЕКУЛАРИЗАЦИЈА КАО ИНСТРУМЕНТ СОЦИЈАЛНЕ КОНТРОЛЕ

Abstract

У раду полазимо од анализе естетичке, етичке и религијске
фазе егзистенције као искуствене основе неопходне за конституисање есте-
тичке, етичке и религијске фазе личности. На примјеру секуларизације схваће-
не као политичко-економскo-идеолошки процес инструменталне рационали-
зације симболичких потенцијала друштва, показујемо како модерно друштво
развојем либерализма као рационалног тоталитаризма врши апостазирање
догматског инструменталног ума чиме продукује идентитетску суспензију
личности. Секуларизација врши дерегулацију религијске фазе егзистенције,
чиме се поништава религијски као највиши и најспецифичнији слој личности.
На тај начин модерно друштво идентитетском суспензијом личности отва-
ра празан идентитески простор у коме личност сада егзистира искључиво
идентитетски као дискурзивни конструкт моћи самог система. Укидајући
личност, савремено инструментално-рационално друштво укида саму могућ-
ност аутентичне друштвене егзистенције, јер је тиме укинута заједница као
претпоставка која друштвени живот уопште и чини друштвеним.