ПОУКЕ 1914, ПОНОВО ПРОЧИТАНЕ: ГЕНОЦИД КАО ТЕЛОС ЕВРОПСКОГ ''ЦИВИЛИЗОВАЊА'' СРБА

Abstract

Најкасније од књиге Владимира Ћоровића О односима Аустро-Угар-
ске и Србије у ХХ веку (1936) постало је јасно – мада, нажалост, не и опште-
познато – да је Дунавска монархија знатно прије Сарајевског атентата веома
озбиљно размишљала о уништењу државе Србије, да је то чак био аксиом ње-
ног (полу)званичног геополитичког промишљања о преуређењу простора Југо-
источне Европе и прије Мајског преврата, дакле и оно у вријеме када су српске
власти, у складу с Тајном конвенцијом (1881), склопљеном за вријеме потоњег
краља Милана, били лојални према Бечу. Но ни послушност хабзбуршком дво-
ру није била довољна да се Србија код њега избори за признање и елементар-
ног права на постојање. За политичку елиту Монархије Срби су, чак и када су
били крајње „сарадљиви“, били доживљавани као непоправљиво, дакле „по
природи“, штетни, јер, према тој негативној предрасуди, чак и док пристају на
подређеност, будући „дивљи“, вјероватно стално размишљају о побуни и не-
пријатељству против својих „цивилизованих“ налогодаваца. Зато је „за сваки
случај“, боље ендемски склоне побуни и злочину – а злочин је већ и сâмо од-
бијање послушности „цивилизованим“ средњеевропским господарима – пре-
вентивно „научити памети“, тако што ће им се одузети држава и завести „ци-
вилизована“ управа.