САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ

Abstract

Поводоом петнаесте годишњице погубљења Данила Илића, Мишка Јо-
вановића и Вељка Чубриловића, 2. фебруара 1930. године, у Сарајеву је по-
дигнута спомен плоча Гаврилу Принципу. Учињено је то на мјесту одакле је
Принцип пуцао на Фердинанда. Много касније и мост који је у непосредној
близини мјеста одакле су одјекнули судбоносни хици, добио је име по Прин-
ципу. Када се припремао тај догађај тадашње новине најавили га као „скро-
ман чин, без посебне свечаности’’. Тако је и било. Не само да откривању
није присуствовао ниједан, чак ни најнижи, функционер власти нити изасла-
ник Њ. В. Краља, него је и свечана академија која је била планирана у На-
родном универзитету послије откривања спомен-плоче напрасно отказана1.
У дипломатској комуникацији са западним силама, Југословенске власти су ин-
систирале на информацији да плочу не подиже ни држава, ни Народна одбрана,
него искључиво појединци, пријатељи атентатора и чланови њихових породи-
ца. Вјероватно објашњење за такав став јесте да је Југославија, изнурена у Пр-
вом свјетском рату, зависила од иностраних кредита и тешко је обнављана по-
рушена земља. Тако, данашњим рјечником, спомен плочу Гаврилу Принцпипу
подигло је неформална група грађана састављено углавном од чланова породи-
ца припадника „Младе Босне,’’ који су учествовали у атентату на Аустроугар-
ског надвојводу.