РУСКА ПОЛИТИКА И ПОЛИТИКЕ ЗЕМАЉА БАЛКАНА ПОСЉЕДЊИХ ДЕЦЕНИЈА

Abstract

Ја сам у ситуацији само да телеграфски представим основну за-
мисао излагања. Брзо ће бити видљиво и да је ова једнина „руска по-
литика“ требала бити у множини - „руске политике“. Наиме, у сваком
друштву и свакој заједници политички процеси увијек производе раз-
личите политике. Тешко је било гдје говорити о хомогености тзв. уну-
трашње политике. Па ипак, поред свега, ми кажемо да државе имају
спољну политику или често како кажемо - међународну политику. Мо-
рам да се осврнем најмање на оно што је руско и оно што је балкански
простор у 20. вијеку. На примјер, у држави која се звала СССР (Савез
совјетских социјалистичких република) постојала је не тако видљива
и не тако убједљива руска политика. Постојала је поред ње и оно што
се зове комунистичка (интернационалистичка, социјалистичка, бољше-
вичка политика). Постојале су и неке националне политике које нису
биле руске. То је видљиво из неких украјинских, бјелоруских и других
оријентација и ангажмана унутар Хитлерових јединица у току Другог
свјетског рата. Постојале су далекоисточне политике, тамо преко Ура-
ла које слабо познајем, али је сасвим евидентно из литературе да могу
да се опишу као такве. Слична је ствар у првој и другој Југославији. У
првој Југославији јасно је да је вођство Краљевине Југославије имало
неку државну политику и да су поред ње постојале разне националне
политике.