НАСТАНАК ‘DE FACTO’ ДРЖАВА НА ПОСТСОВЈЕТСКОМ ПРОСТОРУ КАО РЕЗУЛТАТ МЕЂУНАРОДНИХ ПРОЦЕСА - СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ С ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКИМ ПРОСТОРИМA

Abstract

Република Српска је настала самоиницијативно у тешко вријеме и
у још тежем међународном окружењу. Било је потребно много вјештине,
памети и знања да опстане и да се институционално развије. Од самог
почетка то је била прилично јасна идеја и у том смислу заиста можемо
бити поносни, као што можемо рећи да је политика Републике Српске у
посљедњих 7, 8 година у односима према Русији била веома отворена и
конструктивна. Иако су до 2008. године сви процеси водили Републику
Српску директно према западу, она је успјела да нађе начин да опстане
и функционише. Она представља једну од седам тзв. de facto држава на
постјугословенском простору уз шест бивших република. Данас пост-
совјетски простор у овом смислу настанка de facto држава посматрамо
као четири земље на Кавказу (Абхазија, Јужна Осетија, Нагорно-Кара-
бах и Трансњестрија), али данас имамо и настанак нових. То су рецимо
Крим, Нова Русија и ми посматрамо те процесе управо да своја искуства
и своје спољне политике можемо прилагођавати. Оно што нас разликује
овдје јесте да је наше међународно окружење много другачије, што тра-
жи од нас да не смијемо себи дозволити да будемо у средишту конфлик-
та. Исто тако, морамо да развијамо економске, политичке и безбједнос-
не политике за разлику од тог дијела постсовјетског простора, нарочито
новог, који има непосредну географску везу и гдје је то много лакше. Те
државе, de facto или државе у држави, на постсовјетском простору као и
нашем, имају као циљ признање, што оставља отворена питања терито-
ријалног интегритета, суверенитета и нарочито како помирити полити-
ку самоопредјељења са признањем (јер се у међународним околностима
самоопредјељење данас нужно не повезује са признањем).