РУСКО-СРПСКА ЕНЕРГЕТСКА САРАДЊА
DOI:
https://doi.org/10.7251/POL1408115PAbstract
Моје излагање није директно у вези са Републиком Српском, него
Србијом. Ја сам у Србији био четири пута, а у Српској сам први пут. Ос-
новни капитал Русије у Србији је предузеће Нафтна индустрија Србије
коју је купио Газпром, у коју је инвестирао више од милијарду еура. Ра-
финерије у Новом Саду и Панчеву биле су врло оштећене током НАТО
бомбардовања. Када је Србија као држава одлучила да приватизује НИС,
западне компаније нису показале заинтересованост да улажу у модерни-
зацију тих предузећа. У Европи постоји много рафинерија које не раде
пуним капацитетом. Западне компаније су рачунале с тим да ће српске
рафинерије у потпуности престати да раде зато што не испуњавају ев-
ропске стандарде, односно нафта не испуњава европске стандарде. Тада
би западне компаније у Србији продавале гориво које се довози из дру-
гих европских земаља које су чланице Европске Уније. Газпром није
имао своје рафинерије на територији Европе и зато је предузеће одлучи-
ло уложити у модернизацију ових рафинерија и као резултат се појавило
гориво квалитете ЕВРО 5. Управо то гориво се користи у Србији, Босни
и Херцеговини, у Бугарској и у другим земљама. Истовремено, шири се
мрежа бензинских пумпи под фирмом Газпром или НИС. Након преузи-
мања од стране Газпрома, учешће НИС-а у тржишту горива порасло је
са 31 на 42%, а на општем тржишту са 68 на 78%. Од 2009. године про-
фит НИС-а се повећао на 82%. До доласка Газпрома, НИС је имао губит-
ке. У тренутку када је Газпром преузео НИС, губитак је био већи од јед-
не милијарде еура. Коначно, 2013. године, по први пут НИС је исплатио
дивиденде и то 25% од чистог прихода.