УКРАЈИНСКА КРИЗА И ЊЕНЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПОСЉЕДИЦЕ НА БАЛКАН
DOI:
https://doi.org/10.7251/POL1408119BAbstract
Како се бавим стратегијом, ја нисам дипломата и говорићу о неким
стварима које су константе у стратегији. Морам признати да ме сваки
пут ражалости кад присуствујем некој српској и руској конференцији
кад видим да стратешка култура, ни код Срба у академској заједници, ни
код Руса, није порасла. Кад говоримо о геополитици Запада и стратегији
Запада, ми говоримо о константама које трају бар стотину година. Узми-
мо само оно што је и тема мог излагања, то је Украјина, питање источ-
не Европе, које се већ с краја 19. и почетка 20. вијека јавља као стра-
тешко питање за доминацију над Евроазијом. Ми то данас откривамо
као неку новост, говоримо о полумјесецима у Евроазији на почетку 21.
вијека. Подсјетићу да Алфред Мехен у књизи „Утицај поморске моћи
на историју“ крајем 19. вијека већ увелико говори о тридесетом и четр-
десетом степену сјеверне географске ширине као појасу за обуздавање
и дављење Русије. Подсјетићу вас такође и на Мекиндерово завјештање
западној стратегији „Ко влада источном Европом, влада Хартлендом, од-
носно Русијом, ко влада Хартлендом, влада свјетским острвом“. Страш-
но ме растужује да ја сваки пут на неким скуповима гдје причам с Руси-
ма, причамо о константама. Што се тиче српске интелигенције, ми смо
давно изгубили стратешку мисао, али ми је жао кад видим да и руска
интелигенција не полаже довољно на стратешку мисао.