ПРЕКО ФИЛМА ДО ГАСА: СРПСКО-РУСКО ПАРТНЕРСТВО У ПРОБЛЕМИМА
DOI:
https://doi.org/10.7251/POL1408123SAbstract
Ја ћу да дам неколико провокативних фуснота на меку моћ, на тер-
мин меке моћи. Ја сматрам, наиме, да смо ми и Руси првенствено пар-
тнери у проблемима. Толико има тих проблема да их нећемо наводити
појединачно, па ћу навести један који добро препознајем, случај божјег
прста. Проблем теоријски формулисан гласи отприлике овако: проблем
заједнички нас и Руса, у задњих сто година састоји се у прекиду, у ди-
срупцији процеса актуелизовања посљедица или импликација наших
националних теорија и теологија. Исто онолико колико Американци и
колико Енглези и остали имају своје националне теорије и теологије,
толико исто их имају Срби и Руси, само их не користимо. Ради се о ве-
ома комплексном своду националних теорија и теологија. То су наци-
онални ритуали, скуп националних ритуала, архетипских ишчитавања
прошлости и архетипских реаговања на будућност. Комунистичка рево-
луција седамнаесте године у Русији и код нас 1945. године прекинула је
наш архетипски ток реаговања на стварност, услијед чега ми постајемо
студија случаја - Срби и Руси постају школски примјер големог ком-
плекса, аутоцензуре и стида. Замислимо једну геополитичку инверзију,
узмимо за примјер Израел. Њих двадесет и пет не може да се окрене на
тој земљи, мора да излети с те земље колико је малена. Дакле, ради се о
необично малој земљи која је по квадратури мала. Има ли земље с већим
утицајем на свијету? Замислимо да су Велика Британија и Израел или,
не дај боже, Сједињене Америчке Државе велике као Русија. Како би из-
гледала историја? Поставља се питање како долазимо до те количинске
инверзије да гомилањем аутоцензуре извјесне земље, изузетно моћне
као што је Русија, или не тако моћне као што је Србија, ускраћују, ауто-
кастрирају право да дефинишу свој интерес и да га реализују? Да ли је
за то крива мека моћ? Ја ћу навести шест или седам екстремних кластера
или групација симболичке моћи кроз културу у којима је Русија била
и остала велесила.